Razjašnjenje povezanosti blizanaca – kada i kako se DNK može promeniti

Centar za bihevioralna istraživanja u psihologiji Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, više od decenije sprovodi istraživanja u okviru najveće blizanačke studije u zemlji. Ispitivanja na blizancima su važna jer daju odgovore na mnoga pitanja u vezi sa ponašanjem, zdravstvenim navikama, i nude saznanja o promeni strukture unutar DNK lanaca.

Naučni tim sastavljen od psihologa, genetičara i molekularnih biologa, 2011. godine, osnovao je prvi jedinstveni registar u ovom delu Evrope, koji danas broji više do 2.000 blizanaca, u cilju ispitivanja sličnosti i razlike jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca.

„I tim poređenjem, mi možemo zapravo da zaključimo, koji aspekti našeg ponašanja su u većoj meri određeni genima, a u kojom meri su određeni sredinskim činiocima. Mi onda možemo da otkrijemo koji su to aspekti vaspitanja, ponašanja, navika koji mogu da oblikuju naše ponašanje i zdravstvene navike", rekla je dr Snežana Smederevac sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Na Dan blizanaca, tradicionalno se organizuje i susret blizanačkih parova, ove godine u novosadskom Rektoratu.

„Za projekat sam saznala preko interneta, prijavila sam se da dođem, da razmenim neka nova iskustva, i da se moji dečaci upoznaju sa nekim sličnim sebi", kaže Marijana Rudović.

Dok se deo projekta sprovodi preko upitnika, u određenim eksperimentalnim procedurama obavezno je učešće blizanaca, gde se ispituju njihove kognitivne sposobnosti, ili reakcije u virtualnom okruženju.

A u okviru „Džinius projekta!" u narednim godinama, biće završena i prva epigenetička studija, koja istražuje mogućnosti promene gena.

„Savremena nauka je, ipak, pokazala da postoje delovi našeg DNK koji uče, koji pamte, i mi želimo zapravo našim projektom da vidimo, koji su to delovi DNK lanca koji se menjaju pod uticajem sredinskih činilaca", objašnjava profesorka Smederevac.

Kao pomoć roditeljima, održano je predavanje "Kako da pomognete svojim blizancima da budu jedinstvene osobe".

„Kroz predškolski, školski i tinejdžerski uzrast, pokušali smo da kroz svaki od tih perioda, pronađemo razvojne zadatke i objasnimo razvojne zadatke sa kojima se suočavaju i redovna deca, ali i naravno, deca blizanci, jer oni uvek imaju zadatak više – da separacije naprave u odnosu na svoj blizanački par. E sad, roditeljima je olakšano na način da im damo korisne savete, na koji način sa tim zadacima da izađu na kraj", istakla je dr Željka Nikolašević sa Medicinskog fakulteta u Novom Sau.

Istraživanje se temelji na principima otvorene nauke, što je poziv i svim građanima da se uključe u aktivnosti ovog projekta.