Empatija i kreativnost

Veza između empatije i kreativnosti predmet je jednogodišnjeg istraživanja Univerziteta u Kembridžu, u kome su učestvovali učenici uzrasta od 13 i 14 godina, iz dve londonske škole. Učenici jedne škole proveli su godinu dana prateći lekcije propisane nastavnim planom i programom. Druga grupa pratila je časove dizajna i tehnologije koristeći „alate" za razmišljanje o inženjerskom dizajnu koji služe da podstaknu kreativnost i empatiju pri rešavanju problema iz svakodnevnog života.

Kreativnost obe grupe procenjena je na početku i na kraju školske godine korišćenjem Toransovog testa kreativnog mišljenja.

Rezultati su pokazali statistički značajan porast kreativnosti kod učenika druge škole – gde su na časovima dizajna i tehnologije korišćeni pomenuti „alati" za razmišljanje. Na početku godine, nivo kreativnosti učenika u prvoj školi – koja je pratila standardni nastavni plan i program – bio je 11 odsto viši nego u drugoj, tzv. eksperimentalnoj školi. Međutim, do kraja školske godine situacija se potpuno promenila: nivo kreativnosti u eksperimentalnoj školi bio je 78 odsto viši nego u prvoj, kontrolnoj školi.

Istraživači su takođe ispitali specifične kategorije u okviru Toransovog testa koje ukazuju na emocionalnu ili kognitivnu empatiju, kao što su „emocionalna ekspresivnost" i „otvorenost uma". Učenici iz druge škole (u kojoj su korišćeni inovativni alati) ponovo su postigli mnogo bolje rezultate u ovim kategorijama, što ukazuje na to da je razvijanje empatije doprinelo ukupnoj kreativnosti.

Autori studije sugerišu da podsticanje empatije ne samo da poboljšava kreativnost već može unaprediti opšte angažovanje učenika u učenju.

Dečaci su postali bolji u izražavanju emocija – njihova postignuća na tom polju postala su za 64 odsto viša nego na početku godine – dok su devojčice znatno napredovale na polju kognitivne empatije – zabeleženi su 62 odsto bolji rezultati u sagledavanju i razumevanju tuđe perspektive.

Istraživanje je deo dugoročne saradnje između Pedagoškog fakulteta i Odeljenja za inženjerstvo Univerziteta u Kembridžu, pod nazivom „Dizajniranje naše sutrašnjice", koje vode Bil Nikol i Ijan Hosking. Ono podstiče učenike da rešavaju probleme iz stvarnog sveta uvažavajući perspektive i osećanja drugih.

U jednom od zadataka u okviru istraživanja tražilo se da učenici (eksperimentalne škole) osmisle „paket" za lečenje astme kod dece uzrasta do šest godina. Učenici su dobili različite korisne informacije koje podstiču kreativan i saosećajan pristup: na primer, pokazani su im podaci o broju smrtnih slučajeva od astme među decom u Velikoj Britaniji, i video-snimak koji prikazuje dete koje ima astmatični napad. Takođe, istražili su problem i testirali svoje dizajnerske ideje igrajući uloge različitih zainteresovanih strana – pacijenata, članova porodice i medicinskog osoblja.

Mnogi su, na primer, koristili fraze kao što su „kako je biti u njihovoj koži" ili „sagledati stvari sa druge tačke gledišta" kada su razgovarali o pacijentima i njihovim porodicama. Jedan dečak je rekao istraživačima: „Mislim da bih do kraja projekta počeo da saosećam sa ljudima koji se bore sa astmom... Da sam dete koje koristi inhalator, ja bih takođe bio uplašen."

U studiji je učestvovala i dr Helen Demetriu, koja radi kao pridruženi predavač psihologije i obrazovanja na Pedagoškom fakultetu i posebno se interesuje za empatiju. Ona je rekla: „Probudili smo nešto u ovim učenicima time što smo ih podsticali da razmišljaju o mislima i osećanjima drugih. Ne samo što se pokazalo da je moguće podučiti decu empatiji već je i potvrđeno da se na taj način podržava razvoj njihove kreativnosti i podstiče sveobuhvatnije učenje."

Nikol, viši predavač na Odseku za obrazovanje u oblasti dizajna i tehnologije, kaže: „Ovi podaci ukazuju da je to karika koja nedostaje u kreativnom procesu, i od vitalnog je značaja ako želimo da obrazovanjem podstičemo i ohrabrujemo dizajnere i inženjere sutrašnjice".

Nalazi istraživanja ukazuju na potrebu da se neguju „emocionalno inteligentni učenici", posebno u kontekstu novih naučnih dokaza da se naš kapacitet za empatiju smanjuje kako starimo.

„Ovo je nešto o čemu moramo razmišljati, jer su nastavni planovi i programi generalno sve više zasnovani na ispitima", rekla je Demetriu. „Dobre ocene su važne, ali da bi društvo napredovalo, važni su i kreativni, komunikativni i empatični pojedinci."