Šest naučnih otkrića u 2021. godini koja su najviše iznenadila istraživače

Najstarija supermasivna crna rupa

Pre više od 13 milijardi godina, kada je svemir bio star samo 670 miliona godina, rođena je ova crna rupa. Sa masom od 1,6 milijardi Sunca, novootkrivena supermasivna crna rupa J0313-1806 dvostruko je teža i 20 miliona godina starija od prethodnog rekordera za najstariju poznatu crnu rupu.

Ova drevna supermasivna crna rupa je toliko velika da je astronome stavila pred dilemu da li su se prvo formirale supermasivne crne rupe.

Najniža izmerena gravitacija

Prema Isaku Njutnu i Albertu Ajnštajnu, svaki objekat koji ima masu takođe proizvodi i gravitaciju, čak i ako je jedva primetna. Naučnici su sada izmerili gravitaciju zlatne kugle prečnika dva milimetra i težine oko 90 miligrama – najmanjeg objekta kome je ikada izmerena gravitaciona sila.

Sićušna kuglica je dokazala da se gravitacija ponaša očekivano, čak i u slučaju veoma male mase. Istraživači pak žele da ispitaju kako se gravitacija ponaša na još nižoj, kvantnoj skali, gde se mogu primeniti drugačija fizička pravila.

Najstarija životinja koja je imala palčeve

Pterosaurus star 160 miliona godina, koji je dobio nadimak „Majmundaktil“, najranija je poznata životinja koja je imala palčeve.

Ovaj leteći reptil čiji su fosilni ostaci pronađeni u severoistočnoj Kini, zvanično je nazvan Kunpengopterus antipolikatus, verovatno je koristio palčeve i pokretljive zglobove da se penje kroz krošnje drveća kako bi se dokopao plena, pretpostavljaju naučnici.

Crna rupa koja guta zvezdu

Naučnici su prvi put uspeli da vide kao crna rupa guta neutronsku zvezdu, odnosno ostatke mrtve supergigantske zvezde. Astronomi su ovaj događaj otkrili merenjem gravitacionih talasa koji su proizašli iz sudara dva objekta koji su doprli do Zemlje.

Svi prethodno identifikovani izvori ovih talasa u prostor-vremenu sastojali su se od sudara dva slična objekta, kao što su dve neutronske zvezde ili dve crne rupe.

Najstarija pronađena životinjska DNK

Zub sibirskog mamuta koji je živeo pre više od milion godina pobio je prethodni rekord najstarije životinjske DNK koji je do sada otkriven, a koji je držao 700.000 godina star fosil konja.

Naučnici pretpostavljaju da ovo otkriće predstavlja vremenski maksimum koliko dugo DNK može da opstane. Geni ovog mamuta navode na zaključak da je pripadao nekoj do sada nepoznatoj vrsti.

Najveći procenat

Tajanstvena grupa hominida poznata kao Denisovci je davno izumrla, ali ne bez traga. Autohtono pleme Aita Magbukon na Filipinima u svojoj DNK ima oko pet procenata DNK Denisovaca, otkrila je genetska analiza. To je najviši nivo denisovskog porekla koji je pronađen bilo gde u svetu.

Istraživači ove rezultate koriste kako bi, zajedno sa genetskim tragovima iz drugih grupa koje nose denisovsku DNK, pratili kretanje Denisovaca kroz jugoistočnu Aziju, Papuu Novu Gvineju i Australiju.