Zvezdana prašina

Torbica sa tragovima zvezdane prašine prodata je anonimnom kupcu 2017. godine u poznatoj aukcijskoj kući „Sotbi“, za 1,8 miliona dolara.

Torbicu sa uzorcima prašine sa Meseca na Zemlju je doneo Nil Armstrong radi daljih naučnih ispitivanja.

Put te torbice bio je čudan: nestala je iz centra Džonson, zatim je pronađena u garaži menadžera muzeja u Kanzasu; tri puta je bila prodavana na aukcijama; pretposlednji vlasnik ju je poslao u Nasu kako bi proverio da li je zaista originalna, a kada su tamo utvrdili da jeste, odbili su da mu je vrate.

Posle suđenja, torbica sa ostacima prašine vraćena je vlasniku, koji je ponudio „Sotbiju" da je proda na aukciji. Sada ne znamo gde se nalazi, jer je kupac ostao anoniman, a možda bi trebalo da bude u nekom muzeju, gde bi svi zainteresovani mogli da vide delić istorije.

Šta je, u stvari, zvezdana prašina? Zvuči kao nešto magično i tajnovito, ali zvezdana prašina u univerzumu ne znači mnogo toga. U pitanju je prašina koja učestvuje u formiranju zvezda i planeta i nalazi se svuda u galaksiji. Sastoji se od sitnih delova karbonata i silikata, svaki delić je mali - u proseku prečnika 1/10 mikrona.

Ponekad se pojedinačni delići zvezdane prašine grupišu u formacije. Početkom 20. veka astronomi su primetili da postoje pukotine između zvezda, pri čemu se ranije smatralo da je u pitanju prazan prostor i da su neke zvezde manje sjajne. Međutim, one su u stvari blokirane oblacima sastavljenim od gasa i zvezdane prašine.

Zvezdana prašina nije glamurozni astronomski pojam, reč je o najsitnijim delićima univerzuma.
Kako je zvezdana prašina nešto od čega je sve napravljeno, možda i mi imamo u sebi njene deliće - kao dokaz da smo deo univerzuma.

Male stvari ponekad čine veliku razliku. Uprošćeno, zvezde se gase i postaju takozvani crni patuljci, a da nema zvezdane prašine, možda ne bi nastale neke nove i naše nebo bi bez njih bilo prazno i manje romantično.