Očaravajući zlatni nakit iz vremena kraljice Nefertiti pronađen na Kipru

Arheolozi iz švedske ekspedicije na Kipru prvi su 2018. godine otkrili dve grobnice iz bronzanog doba, nedaleko od Hala sultan tekije.

U grobnicama je pronađeno 155 ljudskih ostataka i 500 pogrebnih dobara, postavljenih u slojevima jedan na drugi, što navodi na zaključak da su grobnice korišćene tokom više generacija.

„Nalazi ukazuju na to da su ovo porodične grobnice gradske vladajuće elite“, naveo je u saopštenju vođa ekspedicije, Peter Fišer, profesor emeritus istorijskih studija na Univerzitetu Geteborg u Švedskoj.

„Na primer, pronašli smo skelet petogodišnjaka sa zlatnom ogrlicom, zlatnim minđušama i zlatnom tijarom. Ovo je verovatno bilo dete moćne i bogate porodice“, objašnjava Fišer.

Grobni prilozi obuhvataju nakit i druge predmete od zlata, srebra, bronze i slonovače, kao i posude iz različitih kultura.

„Pronašli smo i keramičkog bika“, dodao je profesor. „Telo ovog šupljeg bika ima dva otvora: jedan na leđima da ga napuni tečnošću, verovatno vinom, i jedan na nosu za piće. Očigledno su u odaji imali gozbe u čast svojih mrtvih“, navodi arheolog.

U međuvremenu, drugi grobni predmeti uključivali su dragi kamen crvenog karneola iz Indije, plavi lapis lazuli dragi kamen iz Avganistana i ćilibar iz okoline Baltičkog mora – dragocenosti koje ukazuju na to da su ljudi iz bronzanog doba na Kipru bili uključeni u razgranatu trgovačku mrežu.

Arheolozi su takođe pronašli dokaze o trgovini sa starim Egiptom, uključujući zlatni nakit, skarabeje (amajlije u obliku bube sa hijeroglifima) i ostatke ribe uvezene iz doline Nila, navodi se u saopštenju.

Arheološki tim je datirao zlatni nakit upoređujući ga sa sličnim nalazima iz Egipta. „Poređenja pokazuju da je većina predmeta iz vremena Nefertiti i njenog muža Ehnatona, oko 1350. godine pre nove ere“, rekao je Fišer.

„Kao zlatni privezak koji smo pronašli: lotosov cvet sa umetnutim dragim kamenjem. Nefertiti je nosila sličan nakit“.

Tim za iskopavanje je takođe otkrio pečat u obliku cilindra napravljen od hematita, minerala metalne nijanse. Pečat nosi klinasti natpis iz Mesopotamije (današnji Irak) koji su arheolozi dešifrovali.

„Tekst se sastoji od tri reda i pominje tri imena. Jedno je Amuru, bog koji se obožava u Mesopotamiji. Druga dva su istorijski kraljevi, otac i sin, koje smo nedavno uspeli da pronađemo u drugim tekstovima na glinenim pločicama iz istog perioda, odnosno iz 18. veka pre nove ere“, dodao je Fišer.

Arheolozi sada pokušavaju da utvrde kako se ovaj pečat našao hiljadu kilometara od mesta gde je napravljen.

Analiza keramičkih predmeta u grobnicama pokazala je da su se stilovi u kojima su izrađeni menjali tokom vremena, što je takođe pomoglo da se datiraju nalazi, rekao je Fišer.

Zatim, arheolozi planiraju da analiziraju DNK skeleta sahranjenih u grobnicama. „Ovo će otkriti kako su različiti pojedinci povezani jedni s drugima i da li postoje imigranti iz drugih kultura, što nije malo verovatno s obzirom na veoma razvijenu trgovinsku mrežu“, naglašava Fišer.