Građanska nauka – ne morate biti naučnik da biste učestvovali u naučnim istraživanjima

Kada se u aktivnosti nekog naučnog istraživanja uključe građani to je građanska nauka. Saradnja između stručnjaka i volontera građana olakšava prikupljanje podataka sa terena, pa naučnici utroše manje vremena kako bi došli do rezultata.

„Uključivanje građana u naučne projekte može da bude na nekoliko nivoa. Mogu da doprinesu samim davanjem ideja. Na primer, klimatska istraživanja su dobar primer građanskih naučnih istraživanja jer bilo ko u svojoj lokalnoj sredini može da prepozna i mapira probleme koji se tiču baš lokalne sredine i da pozove naučnike i da im da podatke za tu lokaciju. Da im da informacije kako bi oni mogli da smisle adekvatan odgovor“, napominje dr Tanja Adnađević iz Centra za promociju nauke.

Međunarodni projekat građanske nauke „Globe at Night“ bavi se problematikom svetlosnog zagađenja noćnog neba, a građani su uključeni tako što prikupljaju podatke o osvetljenosti noćnog neba.

„Podatke građani mogu prikupiti pomoću pametnih telefona, posmatranjem zvezda na nebu i njihovim brojanjem ili pomoću oređenog uređaja koji je vrlo koristan, ali nije neophodan za ova merenja. Samo ove godine je stiglo oko 19.000 podataka iz 91 države. Ovi podaci su veoma korisni zato što pružaju mnogo kompletniju sliku zajedno sa satelitskim podacima snimljenim noću. Tako naučnici mogu da steknu pravi utisak o razmeri ovog problema“, navodi Dajana Bjelajac, asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu.

Opasulji se

U projektu „Opasulji se“ građani imaju značajnu ulogu da sakupljaju zrna pasulja u koja se nastanio žižak i šalju ih naučnicima koji potom analizirajući genetiku pasuljevog žiška prate njegovu rasprostranjenost.

„Sama procedura se sastoji iz toga što mi njima pošaljemo jednu kovertu u kojoj se nalazi plastična tubica sa alkoholom. Oni u tu tubicu ubace žive ili mrtve insekte i pošalju nam nazad. Onda mi na jednu mapu koja se nalazi na našem sajtu upišemo lokaciju odakle je poslat uzorak i uradimo DNK analize“, objašnjava  dr Mirko Đorđević iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“. 

Popularizacija nauke

Ovakva interakcija kroz koju se građani između ostalog upoznaju i sa metodologijom naučnog rada, obostrano je korisna. 

„Uključivanje građana u naučna istraživanja znači jer nauku želimo da približimo svima. Nauka nije akademsko, elitno društvo, već je to društvo naučnika i zainteresovanih ljudi koji žele da doprinesu nauci. Nijedan naučnik se ne bavi naukom zarad nauke, već zarad novih informacija, novih naučnih činjenica, a sve sa ciljem doprinosa društvu i pravljenjem bolje civilizacije i boljeg društva u našoj budućnosti“, naglašava dr Tanja Adnađević.

Građanska nauka doprinosi i popularizaciji nauke, uključivanjem volontera u istraživanja građani se upoznaju sa naučnim procesima. Svesni svog doprinosa postaju zainteresovani za nauku i lakše razumeju njen značaj za svakodnevni život.