Gde je granica između konzumacije alkohola i intoksikacije?

Prema podacima Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA, u poslednje dve nedelje povećao se broj alkoholisanih lica.

Stručnjaci upozoravaju da usled konzumacije alkohola u uslovima nepovoljnih vremenskih prilika – kao što su trenutne ekstremno visoke temperature – može doći do teških kolapsnih stanja.

Alkohol je jedina zvanična legalna psihoaktivna supstanca. Uz podignutu čašu se raduje, nazdravlja ili tuguje. Traži se istina u vinu... Kako se, umesto do istine, dođe do intoksikacije?

Obratili smo se Nacionalnom centru za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije upravo s pitanjima gde je granica između konzumacije i intoksikacije, da li je moguće da ista količina alkohola kod nekog izazove trovanje, a kod nekog ne, koji faktori utiču na to, kako da se prepoznaju simptomi i spreče posledice.

Doc. dr Nataša Perković Vukčević iz Nacionalnog centra za kontrolu trovanja kaže da je alkohol i dalje najčešće korišćena psihoaktivna supstanca koja se unosi s ciljem uživanja.

Etanol ili etil-alkohol je mali hidrosolubilni molekul, sa volumenom distribucije sličnim vodi. Nakon unošenja vrlo brzo se resorbuje iz gastrointestinalnog trakta – oko 20 odsto u želucu, a ostatak u tankom crevu.

Na brzinu resorpcije znatno utiče konzumiranje alkohola na prazan želudac. Alkohol se lako distribuira u telesne tečnosti i tkiva, maksimalnu koncentraciju u krvi postiže oko 40 minuta nakon unošenja, a prolazi krvno-moždanu i placentarnu barijeru.

U zavisnosti od unete količine, a zbog metabolizma i načina eliminacije, iz krvi iščezava sporo, u proseku posle osam do deset sati, objašnjava naša sagovornica.

Akutna intoksikacija alkoholom nastaje kao posledica preteranog unosa alkohola. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkog podatka o unosu, prisutnog karakterističnog mirisa na etil-alkohol, različitih simptoma i znakova koji ukazuju na izmenu stanja svesti, kao i određivanja koncentracije alkohola u krvi.

U zavisnosti od unete količine, u početku se uočavaju znaci euforije, a potom poremećaji koordinacije, otežan i nerazgovetan govor, hod na širokoj osnovi. Često se javljaju mučnina i povraćanje, a teže intoksikacije se karakterišu poremećajima svesti počev od somnolencije, pa preko sopora, do kome.

Neretko je duboka koma praćena gubitkom zaštitnih refleksa i aspiracijom povraćenog sadržaja, što može dovesti do fatalnog ishoda, naglašava doc. dr Nataša Perković Vukčević.

Na težinu kliničke slike, pored količine i vrste popijenog alkohola, utiču životna dob, pol, istovremeno uzimanje lekova, postojanje hroničnih bolesti, patološka reakcija na alkohol i drugo.

U vreme visokih spoljašnjih temperatura, kada se znojenjem gubi mnogo tečnosti i elektrolita, alkohol diuretskim efektom dodatno pogoršava ravnotežu telesnih tečnosti, objašnjava naša sagovornica.