Zahvaljujući zubu neandertalca pronađenom u pećini kod Niša znamo zašto su ljudi postali pametniji

Arheolozi su u pećini Pešturina kod Niša pronašli i alatke koje su koristili neandertalci, a pronašli su i ostatke samih neandertalaca, ali su sada ti ostaci detaljno analizirani i analiziran je genetički materijal koji se očuvao u zubnom kamencu, objašnjava profesor Dušan Mihailović sa Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

„Sekvencionisanjem tog očuvanog DNK kolege iz različitih zemalja su izolovale veliki broj bakterija koje čine takozvani oralni mikrobiom i Pešturina trenutno predstavlja najstariji fosil u svetu iz koga je uspeštno rekonstruisan taj mikrobiom, što pruža izvanredan uvid u to čime su se oni hranili i u mnoge druge aspekte njihovog života“, naglašava profesor.

U istraživanju je učestvovao međunarodni tim naučnika iz 13 zemalja. Arheolozi iz Srbije već više od 10 godina istražuju paleolitska nalazišta Pešturina i Balanica kod Niša.

Pronađeni su fosilni ostaci praljudi stari i preko 400 hiljada godina u pećini Balanica, a ostaci neandertalca iz pećine Pešturina su stari 100.000 godina.

U ovakva istraživanja se obično uključuju naučnici iz sveta i uvek imaju interdisciplinarni karakter. Pomenute analize su obavili specijalisti sa Instituta „Maks Plank" u Lajpcigu i sa mnogih drugih univerziteta u svetu.

„Zahvaljujući tim analizama došli smo do svetski značajnih rezultata koji se tiču ne samo arheologije, već imaju opšti značaj“, dodaje Mihailović.

Rezultati ovog istraživanja su objavljeni u prestižnom naučnom časopisu Proceeding of the National Academy of Sciences of the United States of America. Tu su izložene analize bakterija koje čine oralni mikrobiom a koje potiču od čovekolikih majmuna, od ljudskih predaka, uključujući i neandertalce i one koje su izolovane iz kamenca modernih ljudi.

Na osnovu toga je tačno moglo da se vidi kako su se bakterije u našim ustima menjale, kako se menjala njihova struktura, koje su bile zastupljene i zahvaljujući tim analizama je dobijen uvid u način ishrane neandertalaca i sve promene koje su se odigrale u poslednjih nekoliko miliona godina.

„U našim ustima se javlja ogroman broj dobrih i loših bakterija. Određeni soj dobrih bakterija se vezuju za enzim amilaza koji omogućava preradu skroba u šećere. To je bitno sa aspekta ljudske evolucije jer je upravo takav način ishrane omogućio povećanje moždanog kapaciteta, odnosno veličine mozga, i samim tim su stvoreni uslovi za kognitivni razvoj koji je bio preduslov za sve ono što se dogodilo kasnije kroz istoriju ljudskog roda“, navodi sagovornik Bojane Marković.

Uaočene su promene i razlike između mikrobioma afričkih hominiida i mikrobioma neandertalaca i modernih ljudi. Ovi rezultati omogućavaju i analizu svih faktora koji utiču na prevenciju i tretman dentalnih i periodentalnih oboljenja i kod savremenih ljudi.

„Ovo je zanimljivo i s toga što se smatralo da su neandertalci bili isključivo lovci i koristili samo meso u ishrani. Nalaženi su, istina, mikrofosili biljaka na arheološkim nalazištima, međutim, ovo je prvi direktan dokaz bioloških promena koje su se dešavale u organizmu tih naših predaka. To je pokazalo da su oni koristili skrob, da su koristili biljke u ishrani - krtole, lukovice, semenke i da su dosta koristili biljnu hranu“, dodaje profesor Dušan Mihailović.

Još jedan važan nalaz svedoči da amilaza bolje vezuje kod termički obrađene hrane, što ukazuje da su neandertalci u znatno većoj meri, nego što se u nauci znalo, koristili vatru u pripremi hrane.

Za rad mozga je neophodna glukoza, a upravo ovo otkriće svedoči o tome da su oni koristili biljnu hranu, koristili glukozu, što je omogućilo porast moždanog kapaciteta i povećanje kognitivnih sposobnosti, zaključuje profesor Mihailović.