Milanko Šekler: Kućni ljubimci ne predstavljaju epidemiološku opasnost

Aleksander Gincburg, direktor moskovskog Instituta „Gamaleja“ upozorava da je pandemija ovde da ostane u doglednoj budućnosti i da bi virus mogao da postane sve zarazniji i proširi se na potpuno novu grupu potencijalnih domaćina. Takođe, iz ruske Savezne služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor je saopšteno kako je registrovana vakcina protiv koronavirusa za životinje i da će njena masovna proizvodnja početi već od aprila.

Virusolog i mikrobiolog dr Milanko Šekler iz Veterinarskog instituta u Kraljevu navodi da se ne bi u potpunosti složio sa tvrdnjama ruskog naučnika jer smo se već tokom pandemije sreli sa situacijom da se zaraza prenosila sa ljudi na kućne ljubimce, pre svega mačke i psi koji žive u bliskoj kohabitaciji sa ljudima.

„Međutim Svetska organizacija za zdravstvenu zaštitu životinja je izdala nekoliko saopštenja gde je jasno da to može da se desi, ali i da je isto tako jasno da koncentracija virusa koja se postiže kod domaćih ljubimaca nije dovoljna da bi taj isti ljubimac zarazio čoveka“, napominje dr Šekler.

Trenutno naučno stanovište je da ekcesno, akcedentno ljubimci mogu da se inficiraju od ljudi, ali oni kao inficirani su retkost i ne mogu da prenesu tu istu infekciju na sledećeg čoveka, odnosno sledeću životinju. Moguće je, ali vrlo teško.

„Stav da ćemo kad završimo sa pandemijom kod ljudi da se bavimo vakcinacijom ljubimaca više mi deluje kao odličan poslovni potez Instituta 'Galamej' kada krene da proizvodi korona vakcine za mačke i pse, ali mi ne deluje kao nešto što će mnogo da nas muči“, smatra Milanko Šekler.

Koronavirusi koji su slični ovome koji muči čitavo čovečanstvo postoje i kod životinja. Kod mačaka postoje njihovi koronavirusi koji izazivaju pleuritis. Postoje koronavirusi kod pasa koji izazivaju bolesti sa sličnim simptomima kao i kod ljudi. Postoje koronavirusi i kod goveda, koja uglavnom kod teladi izazivaju prolive i mogu da budu opasni. Koronavirusi postoje i kod miševa, svinja, posebno živine gde se najviše upotrebljavaju vakcine.

„To je široko zastupljena familija virusa koja postoji svuda. Za neke od ovih bolesti postoje i vakcine. To nisu zoonoze, one ne prelaze na ljude. Vakcinacija kućnih ljubimaca danas, da ne kažem da je deveta rupa na svirali, ali to ne treba da nam zaokuplja pažnju, jer mislim da imamo mnogo važnije probleme“, dodaje Šekler.

Po izbijanju pandemije koronavirusa mnogi vlasnici pasa i mačaka su svojim ljubimcima stavljali maske, bilo neke koje su pravili od plastičnih flaša ili pak su kupovali posebno izrađene maske.

„Znate šta, sve češće viđam kućne ljubimce, pogotovu pse, sa kaputićima, pantalonicama, određenim odevnim predmetima, vrlo moderno skrojenim, atraktivnim, modernog dizajna i verovatno vrlo skupim. Ali ne mislim da je psu koji ima dlaku i koji je prirodno adaptiran na spoljašnje uslove života, to neophodno. Više mislim da je to potreba vlasnika. Ali ne bih sada ulazio u karakterologiju vlasnika, jer mi razne stvari radimo iz ljubavi i neke svoje potrebe, tako da i te maske za pse vidim u istom smislu kao i odeću“, dodaje dr Šekler.

U svakom slučaju, po mišljenju gosta Jutarnjeg programa, ovo još uvek ne predstavlja značajnu epidemiološku opasnost da bismo nepotrebno izazivali strah. To je naučna činjenica koju treba pratiti, pre svega u smislu humanog koronavirusa i njegove promene i adaptacije. Korona prelazi na pse i mačke samo zato što im vlasnik prenese veliku količinu virusa.

„Jer to je zatvoren prostor, slabo ventiliran, imate vlasnika koji je bolestan i izlučuje velike količine virusa i imate životinju koja je, nažalost, osuđena da trpi te poljupce i maženje vlasnika i da se na taj način direktno zarazi“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu dr Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog sa Veterinarskog instituta u Kraljevu.