Dešavanja na Suncu

Vreli mlazevi magme šikljali su nekoliko desetina hiljada kilometara u svemir. Izvijali su se vihori vrelog gasa. Temperatura je dostizala nekoliko miliona Celzijusovih stepeni. Usred tog komešanja, pojavili su se neobični crni krugovi. Bile su to Sunčeve pege, po današnjim procenama, dvadeset puta veće od Zemlje. Iz njih su izbijali mlazevi plazme, što naučnici nazivaju koronalnim eksplozijama. Kretalo se više od milijardu tona solarnih čestica. Naučnici danas procenjuju da je oluja sa Sunca putovala brzinom preko osam miliona kilometara na sat. Posmatrači širom sveta opisivali su tu pojavu kao pretapanje dana u noć.

Solarne čestice sudarile su se sa molekulima kiseonika i azota u gornjoj atmosferi stvarajući neobičan odsjaj na nebu. Polarna svetlost, poznata kao aurora borealis, najčešće se viđa na Severnom i Južnom polu. Posmatrajući je iz kampa u planinama Kolorada, jedan novinar je napisao da je svetlo aurore borealis bilo jako kao usred dana. Jednom posmatraču iz Havane na Kubi pojava na nebu ličila je na krvave mrlje u plamenu.

Ali taj nebeski spektakl izazvao je stravične posledice. Struja je izbijala kroz telegrafske žice. Pojedini operateri su doživeli strujne udare, a na nekim mestima eksplodirali su transformatori.

Naučnici su ubrzo otkrili krivca - Sunce, uz udružene snage struje i magnetizma. Bilo je to prvo upozorenje: naša velika zvezda je u stanju da ugrozi naše živote i vidove komunikacije. Iako nisu opasne po život, sunčane oluje su ozbiljna pretnja svetu koji sve više zavisi od raznih tehnologija.

Prva na udaru je flota satelita koji kruže oko Zemlje, kao i vazdušni saobraćaj koji zavisi od satelitske „dži-pi-es" navigacije. Solarne oluje utiču na čitavu mrežu isprepletanih elektronskih, telefonskih žica i žica za internet, bez kojih se ne može zamisliti savremeni život. Nedavna studija Nacionalne akademije nauka pokazala je da bi solarna oluja kao ona iz 1859. godine danas nanela štetu od skoro dve milijarde dolara, i to za samo godinu dana, što je skoro pa isto kao šteta koju nanose uragani ili zemljotresi. U to su uračunati ne samo troškovi popravke i zamene oštećenih delova već i gubici poslovnih i državnih ustanova kojima bi bile potrebne godine da se oporave. Što je više povezana na globalnom nivou, tehnološka infrastruktura je sve ranjivija. To je navelo naučnike da u prethodne dve decenije stvore pravu flotu svemirskih letilica novije generacije dizajniranih da prate promene na Suncu. One kruže veoma blizu Zemljine atmosfere i u međuplanetarnom prostoru pažljivo prate solarne aktivnosti. Zahvaljujući tim podacima, naučnici su u stanju da reprodukuju složenu sliku Sunca i dešavanja na njemu. Njihov cilj je da predvide solarne oluje i započnu novu eru svemirskih vremenskih prognoza. Za to im je potrebna veoma moćna mašinerija sastavljena od unapređenih kompjuterskih programa i modela koji, koristeći zakone fizike, simuliraju razne pojave u svemiru, uključujući i one na Suncu.