Sto godina od beseže vakcine

U vremenima pre vakcina, preživeti detinjstvo bio je pravi podvig. U to doba, u gotovo svim delovima sveta, harale su česte epidemije brojnih zaraznih bolesti a nezreo imunosistem beba nije bio u stanju da se sa tim bolestima izbori. Iskustvo gubitka beba bilo je uobičajeno za tadašnje majke. Živelo se u nadi da će makar jedno od brojne rođene dece preživeti prve godine života.

Tuberkuloza je jedna od zaraznih bolesti koja je u prošlosti odnela milione života. Izazivač bolesti je bakterija Mycobacterium tuberculosis, koju je 1882. god. otkrio Robert Koh. Ishod bolesti značajno je poboljšan pronalaskom streptomicina i njegovom primenom posle Drugog svetskog rata.

Iako se vezuje za veoma loše socioekonomske uslove života i lošu ishranu, tuberkuloza je i danas, u 21. veku, prisutna, ali za razliku od prošlosti, danas je izlečiva, iako nosi brojne posledice. Zato je najbolje sprečiti bolest, a to se, pored poboljšanja uslova života, postiže i vakcinacijom.

Prvi pokušaji da se napravi vakcina protiv tuberkuloze datiraju još s početka 20. veka. Pokušavalo se sa tzv. mrtvim vakcinama, ali nisu bili postignuti pravi rezultati. Mrtvi mikroorganizmi nisu uspeli da pobude organizam da stvori neophodnu otpornost. Tek 1906. godine, Kalmet i Gerin, izuzetni francuski naučnici po kojima je vakcina i dobila ime (Bacille Calmette - Guerin), otpočeli su dugotrajan proces stvaranja „žive" vakcine sa oslabljenim, ali ipak „živim" prouzrokovačem tuberkuloze. Oni su čak 14 godina presejavali goveđi soj bakterije kako bi onesposobili mikroorganizam da započne tuberkulozu, ali tako da mu ostane sposobnost da izazove otpornost organizma. Potom je započeta eksperimentalna, a onda i redovna vakcinacija dece, i to sa odličnim rezultatima. Tako je vakcinacija započela prvo u Francuskoj, 1921. godine, a potom i u celom svetu.

U našoj zemlji vakcina je počela da se proizvodi u Institutu „Torlak" još 1927. godine, a dve decenije kasnije postala je i obavezna, što u nekim delovima sveta više nije praksa. Vakcinisanje se obavlja prilikom otpusta iz porodilišta.

Beseže vakcinacija ne štiti direktno od same infekcije, ali je delotvorna protiv njenih najnepovoljnijih ishoda - uspešno sprečava dve najopasnije forme bolesti: rasejanu (milijarnu) tuberkulozu i tuberkulozni meningitis.

Iako tuberkulozu vezujemo za davno prošla vremena, treba naglasiti da je ta bolest i danas prva na listi zaraznih bolesti po broju smrtnih slučajeva. Po proceni Svetske zdravstvene organizacije, 2019. godine u svetu se tuberkulozom zarazilo čak deset miliona ljudi. Dve trećine tih slučajeva je iz Indije, Indonezije, Kine, Pakistana, Filipina, Nigerije, Bangladeša i Južne Afrike.