Druga globalna epidemija

Teoretski, veći zdravstveni problem nikad ne potire manji, već obično kumulativno izazove teže zdravstveno stanje.

Kovid 19 jeste opasna zarazna bolest. Sa dijabetesom se normalno živi uz adekvatnu terapiju, održavanje odgovarajućeg nivoa glukoze u krvi, te uz način života koji doprinosi očuvanju zdravlja. S druge strane, neregulisani dijabetes je vrlo opasna bolest sa brojnim komplikacijama koje narušavaju kvalitet života i vode ka fatalnom ishodu. Možemo li onda da kažemo da je nelečeni dijabetes prikrivena opasnost? 

Pojavom kovida 19 nauka je brzo reagovala upozoravajući dijabetičare, gojazne osobe i hronične bolesnike da obrate posebnu pažnju i nastoje da izbegnu zarazu. Nauka ima dokaze da su dijabetičari u povišenom riziku od teških formi i komplikacija sezonskog gripa. Po analogiji, u istoj situaciji se nalaze i sada – rizik od teže kliničke slike je veći.

U prethodnoj godini osobe sa dijabetesom su morale da budu posebno oprezne. Držanje razdaljine i izolacija poremetili su redovne kontrolne preglede kod endokrinologa. Teška situacija nametnula je nove uslove života i rada, pa su mnogi sa svojim lekarima komunicirali onlajn, učestvovali na informativnim „zum" sastancima, pratili izjave stručnjaka na društvenim mrežama i čitali stručne tekstove objavljene na internetu. Naučni krugovi dodatno tvrde da dijabetes nije kontraindikacija za vakcinu protiv koronavirusa.

Godina 2020. je i završena onlajn-kongresima o novim saznanjima i rešenjima u lečenju dijabetesa. Dijabetes je potvrđen kao nosilac znatnog rizika za teži oblik infekcije koronavirusom. Tokom poslednjih nekoliko godina završena su mnoga ispitivanja i dokazana je efikasnost novih lekova za dijabetes; pristup lečenju se donekle menja u odnosu na to u kom pravcu idu komplikacije. Aksiom je isti – nivo šećera u krvi mora biti dobro regulisan.

Od 1. februara mogu se prijaviti stručni radovi za učešće u velikom godišnjem kongresu Internacionalnog društva za dijabetes (International diabetes federation) koji će se održati krajem godine u Bangoku.

U pozivnom obraćanju kolegama, predsednik Internacionalnog društva za dijabetes prof. dr Endru Bolton podsetio je da tokom pandemije kovida 19 ne smemo zaboraviti da se suočavamo sa sve većom globalnom epidemijom dijabetesa. Drastičan primer je zapadnopacifička regija, gde svaka treća osoba živi sa dijabetesom. Veliki kongres biće u znaku obeležavanja stogodišnjice od otkrića i prve primene insulina. Prof. dr Bolton je istakao da to jeste prilika da se obeleži jubilej i proslavi istorijska prekretnica u lečenju dijabetesa, ali da manifestacija istovremeno predstavlja i zalaganje za adekvatnu terapiju dostupnu za milione ljudi s dijabetesom. Kongres je najavljen kao jedinstveni globalni forum znanja, mreža lekara i naučnika iz celog sveta.

U narednom periodu planirano je da se kontinuirano održavaju ekspertski sastanci posvećeni tom globalnom problemu. Već u martu je zakazan stručni sastanak Nemačkog udruženja endokrinologa a kasnije je planirana i onlajn-platforma u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Toronto će u aprilu proslaviti stogodišnjicu otkrića insulina i dati svoj doprinos u pokušaju da se zaustavi pandemija dijabetesa. Početkom maja Velika Britanija okupiće endokrinologe a krajem maja centralne naučne teme u Beogradu biće šećerna bolest, gojaznost, poremećaji metabolizma i menjaju li se saznanja o holesterolu.

Paradoks je što je statistika nemilosrdna – uprkos razvoju nauke i novih lekova, razmeni znanja, održavanju brojnih stručnih sastanaka i nastojanju da terapija bude dostupna.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije – pre 30 godina procenjeno je da od dijabetesa boluje 108 miliona ljudi a 2014. godine – 422 miliona. Svetska zdravstvena organizacija šećernu bolest navodi i kao glavni uzrok slepila, bubrežnih bolesti, srčanog i moždanog udara, amputacije donjih udova. Procenjuje se da možda i polovina svih smrtnih slučajeva pre 70. godine života ima veze sa visokom glukozom u krvi.

Ukoliko ne dođe do nekih velikih preokreta u nauci – i u našim navikama i stilu života – očekuje se da će za 25 godina biti oko 700 miliona dijabetičara.