Britanska kompanija će pretvarati Mesečevu prašinu u kiseonik i građevinski materijal

Jedna britanska kompanija sklopila je ugovor sa Evropskom svemirskom agencijom za razvoj tehnologije pretvaranja Mesečeve prašine i kamenja u kiseonik i odvajanje aluminijuma, gvožđa i drugih metala potrebnih za građevinske radove.

Ukoliko bi ovaj proces dobro funkcionisao, to će otvoriti mogućnost da se na Mesecu podignu postrojenja za ekstrakciju kiseonika i vrednih materijala na njegovoj površini, umesto da se sve prevozi sa Zemlje.

„Sve što odnesete sa Zemlje na Mesec dodatni je tovar koji ne biste voleli da morate da transportujete. Ukoliko možete da ga napravite na licu mesta, to će vam uštedeti mnogo vremena, truda i novca“, naglašava Jan Melor, generalni direktor kompanije „Metalizis“ iz Šefilda.

Analize stena donetih sa Meseca pokazuju da kiseonik čini oko 45 odsto njihove mase. Ostatak je uglavnom gvožđe, aluminijum i silicijum. U radu koji je objavljen ove godine, naučnici iz „Metalisisa“ i Univerziteta u Glazgovu, otkrili su da mogu da izdvoje 96 procenata kiseonika iz Mesečevog tla i korisne prahove legura metala.

Nasa i ostale svemirske agencije uveliko se pripremaju za povratak na Mesec, ovog puta sa ciljem uspostavljanja stalne baze ili „Mesečevog sela“ u kome će različite nacije raditi zajedno sa privatnim kompanijama na ključnim tehnologijama za održavanje života, izgradnju staništa, proizvodnju energije i proizvodnju hrane i materijala.

Po ugovoru, Evropska svemirska agencija će narednih devet meseci finansirati „Metalizis“ kako bi usavršili elektrohemijske procese kojima se oslobađa kiseonik iz Mesečeve prašine i kamenja elektorlizom. Ovaj proces se već koristi na Zemlji, ali se kiseonik oslobađa kao neželjeni nusprodukt ekstrakcije minerala. Da bi to funkcionisalo na Mesecu, potrebna je tehnologija koja će kiseonik sakupljati i skladištiti.

Kompanija treba da pokuša da poveća količinu i čistoću kiseonika i metala ekstrahovanih iz stena, a istovremeno da smanji količinu energije koja je potrebna za taj proces. Ukoliko njihovo rešenje bude odobreno, sledeći korak će biti demonstracija ekstrakcije kiseonika na Mesecu.

Oslobođeni kiseonik sa Mesečeve površine mogao bi se kombinovati sa drugim gasovima kako bi se stvorio vazduh potreban za disanje astronauta, ali će biti i vitalna komponentna raketnog goriva koje se može proizvoditi na Mesecu i koristiti za snabdevanje gorivom svemirskih letelica koje će nastaviti putovanje u daleki svemir.

„Ukoliko želite da nastavite putovanje dalje u svemir, potrebna vam je benzinska pumpa na Mesecu“, dodaje Melor.

Istraživač Mark Simes sa Univerziteta u Glazgovu navodi da su Mesečeve stene „ogroman potencijalni izvor kiseonika“ koji bi bio podrška u istraživanju našeg satelita i Sunčevog sistema.

„Kiseonik je koristan ne samo za astronaute da im omogući da dišu, već i kao oksidans u raketnim pogonskim sistemima. Na Mesecu nema slobodnog kiseonika, pa bi astronauti morali sa sobom da ponesu sav kiseonik na Mesec, radi održavanja života i omogućavanja povratnog putovanja, a to znatno doprinosi težini, a time i troškovima lansiranih raketa na putu ka Mesecu“, napominje Simes.

Rukovodilac svemirskih istraživanja u Velikoj Britaniji, Sju Horni, naglašava da ukoliko želimo da putujemo u svemir i napravimo baze na Mesecu i Marsu, moramo izgraditi ili pronaći načina da stvorimo podršku za održavanje života, znači, hranu, vodu i vazduh koji dišemo.

Program "Lunar Gateway" postavio je sebi ambiciozni cilj vraćanja ljudi na Mesec već 2024. godine, s posadama koje će biti prevožene Nasinom svemirskom kapsulom „Orion“ koja bi trebalo sledeće godine da ima probni let bez posade.