Školovanje satkano od najlepših uspomena

Dvadesetšestogodišnja Ljubica Cimeša, na prvi pogled izgleda isto kao i njeni vršnjaci. Ipak, od najranijeg detinjstva od njih se pomalo razlikovala - dok su se ostali igrali u parkovima, Ljubica je najviše slobodnog vremena provodila u igri sa brojevima. Ljubav prema matematici odvela ju je daleko.

Još u osnovnoj školi sam se takmičila iz matematike i fizike i onda sam odlučila u sedmom razredu da se prebacim u osnovnu školu pri matematičkoj gimnaziji jer sam shvatila da to jeste moja najveća strast i da bih volela da se usavršavam u tom smeru", priča Ljubica koja matematiku često povezuje sa nečim apstraktnim.

„Kada pokušate da na neki čisto logičan način objasnite neke stvari. Na primer kada zamislite da nešto postoji u svetu, na primer da je dva plus dva četiri, mi to svi uzimamo zdravo za gotovo, a matematičar bi objasnio različitim metodama", kaže ona.

Posle Matematičke gimnazije, upisuje Elektrotehnički fakultet, koji završava kao jedna od najboljih studentkinja i bez po muke dobija stipendiju za master studije iz biomedicinskog inženjerstva na ETH Univerzitetu u Cirihu.

„Bila sam pomalo skeptična zato što mi je trebalo da dobijem stipendiju od njih pošto ne bih bila u mogićnosti sama to da finansiram, tako da sam se prijavila bez vere da ću uspeti, ali na kraju, uvek treba probati. Bila sam jedan od četrdesetak stipendista i otišla sam tamo na dalje usavršavanje, što se ispostavilo kao jedno vrlo lepo i korisno iskustvo", kaže Ljubica, „ Fakultet je bio dosta zahtevan, vrlo je visoko rangiran i to zbog toga što imaju velika očekivanja od studenata, koji dolaze iz svih krajeva sveta. To mi je u početku bilo teško, odvajanje od kuće, jak fakultet i različita kultura, trebalo mi je neko vreme da se naviknem".

Iz Švajcarske osim stečenog znanja i titule mastera biomedicinskog inženjerstva, Ljubica je bogatija za mnogo novih prijateljstava iz svih krajeva sveta.

„Jedna od najlepših uspomena jesu moji prijatelji koje sam tamo upoznala sa kojima sam i dalje u kontaktu, to su bili ljudi iz svih krajeva sveta, većinom iz Evrope, ali i Azije, Amerike i Australije", priznaje.

Iako veoma skromno i gotovo sramežljivo govori o uspesima koje niže, Ljubica Cimeša je na dobrom putu da postane svetski priznat stručnjak. Na jesen odlazi na doktorske studije u Pariz, a onima koji tek kreću u avanturu znanja poručuje:

"Poručila bih im da vredno rade, i možda ako im u datom trenutku deluje da nije vredno toga, da je previše naporno, da ne može da se isplati, da se rad bilo na fakultetu bilo rad na sebi i upornost i trud uvek na kraju isplate i da će uvek biti neko ko će to prepoznati i ceniti", zaključuje Ljubica.