Zašto Mars emituje zelenu svetlost

Pojava je najverovatnije posledica specifičnih hemijskih reakcija u gornjim slojevima atmosfere Marsa. Fenomen je zabeležila Nasina sonda Mejven. 

Otkriće bi moglo da pomogne u stvaranju detaljnije slike o vremenskim prilikama na Marsu, što je od velike važnosti za posade prvih misija na Mars, u sledećoj dekadi.

Strunjaci smatraju da je za misije na Mars sa ljudskom posadom od ključne važnosti to kakvo ih vreme tamo očekuje, kako bi se izbegli jaki vetrovi i i oluje koje mogu trajati nedeljama.

Profesor doktor Zaharaja Milbi, sa Univerziteta u Koloradu, rekao je da moramo znati šta se dešava u atmosferi Marsa, ako ćemo tamo slati ljude.

Otkrića objavljena u časopisu Journal of Geophysical Research, daju nove detalje o složenom atmosferskom sistemu Marsa.

Osim zelene svetlosti, naučnici su uočili i jako svetleću tačku u atmosferi Marsa, neposredno iznad polutara, ali još  ne znaju šta je u pitanju ni kakav je uzrok te pojave.

Dr Milbi je rekao da su naučnici proveli  nedelje misleći da je negde greška u snimcima.

Razlog zašto Mars toliko blista na tom neobičnom mestu ostaje misterija. To može imati neke veze sa oblikom terena ispod njega, smatraju istraživači. 

Profesor Nik Šnajder, koji se takođe bavi istraživanjima Marsa, rekao je da je Mars i dalje pun iznenađenja uprkos tome što je najposmatranija planeta sa Zemlje.

Iako je primećen još 2003. godine, zeleni sjaj tek je nedavno detaljno analiziran i otkriveno je da se stalno razvija i menja.

Šnajder je rekao da su tek zahvaljujući sondi Mejven, od 2014. godine, astronomi zapravo mogli da dobiju potpunu sliku pet puta dnevno dok se planeta okreće.

Važnost vremenske prognoze 

Mejvenov instrument za snimanje ultraljubičastog spektrografa, dizajniran i izrađen u Šnajderovoj laboratoriji, skenirao je Mars sa udaljenosti od 3.700 milja.

Tu snimci omogućili su da se prati put noćnog sjaja dok je okruživao planetu. 

Zelena aura se pojavljuje kada se vazdušne struje visoko u atmosferi spuste na oko 40 milja iznad tla, rekao je dr Milbi.

Kad se to dogodi, atomi azota i kiseonika kombinuju se da bi formirali molekule azotnog oksida, emitujući ultraljubičasto svetlo u tom procesu. Tada Mars neobično svetli.

Intenzitet tog sjaja se razlikuje po periodima, pa je tako nekad jači a nekad slabiji.

Kao što na Zemlji koristimo super-računare da predvidimo vremenske prilike, tako da možemo da planiramo svoj odmor ili uzgoj useva, isti računarski modeli mogu se predstaviti i koristiti za Mars i sve ostale planete, smatraju naučnici.