Bljesak svetlosti viđen tokom sudara dve crne rupe prvi put u istoriji

Granica vrtloga naziva se horizontom događaja – tačkom nakon koje je gravitacija toliko jaka da čak ni svetlost ne može da joj pobegne.

Zbog toga naučnici nikada nisu videli sudar dve crne rupe. U odsustvu svetla, takve sudare astonomi identifikuju otkrivanjem gravitacionih talasa – poremećaja u prostor-vremenu stvorenih kolizijom masivnih objekata.

Albert Ajnštajn je prvi predvideo taj fenomen, ali je mislio da nikada nećemo biti u stanju da otkrijemo gravitacione talase. Delovalo je da će Ajnštajn ostati u pravu sve ok 2015. godine dve mašine u Vašingtonu i Luizijani nisu otkrile prvi gravitacioni talas – signale spajanja dve crne rupe na udaljenosti od 1,3 milijardi svetlosnih godina.

To otkriće je dovelo do razvoja novog polja astronomije, a Nobelovu nagradu za fiziku istraživačima koji su osmislili projekat nazvan Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory (LIGO).

Sada, prvi put u istoriji, naučnici su povezali sudar dve crne rupe koje je LIGO otkrio sa erupcijom svetlosti, nešto što se ranije smatralo nemogućim jer crne rupe ne emituju svetlost.

Stručnjaci misle da se to desilo u trenutku spajanja dve crne rupe. Silina sudara poslala je novoformiranu crnu rupu van njenog gravitacionog diska i preko horizonta događaja.

„Reagujući sa gasovima nastao je svetao bljesak, vidljiv teleskopima“, rekao je Beri Makkernan, astronom sa kalifornijskog Instituta za tehnologiju.

Astronomi su svoje nalaze objavili u specijalizovanom časopisu Physical Review Letters.