Zabrinutost ponekad motiviše i pomaže pri ostvarivanju ciljeva

U studiji, koja je sprovedena pre više od dvadeset godina, ustanovljeno je da su najčešći negativni uticaji brige na naš život to što je ona u suštini neprijatno osećanje koje nam odvlači pažnju i čini da se problemi vide težim i većim nego što jesu.

Zabrinutost koja traje duži vremenski period prouzrokuje visoku anksioznost, što može imati negativan uticaj jer smanjuje sposobnosti osobe (nekad i do psihičke iscrpljenosti).

Zabrinutost može da postane toliko opsesivna da počne da remeti uživanje u običnim životnim zadovoljstvima. Osoba tada ne može da spava, ne može da se opusti sa prijateljima, ne šali se, ne smeje se i generalno oseća neprestani pritisak.

Psihijatri u takvim slučajevima najčešće pokušavaju, zajedno sa klijentom, da otkriju koji su sve strahovi zamaskirani brigom.

„Ljudi često brigom prikrivaju svoju osnovnu anksioznost i nešto što su potisnuli unutar sebe, a to kroz brigu o nečemu ili nekome probija kao simptom i onda je ta briga zapravo simptom lošeg stanja te osobe“,  za emisiju „Sve boje života“ kaže prof. dr Jasna Veljković, klinički psiholog i psihoterapeut.

Anksioznost se može javiti u svim životnim dobima, najčešće u srednjim godinama, češće kod žena. Ipak, oko trideset procenata ljudi koje ovo stanje pogađa nikad ne potraži stručnu pomoć. 

Svaka osoba, da bi došla do određenog cilja, ulaže svoju energiju u zavisnosti od privlačnosti tog cilja i svoje motivacije.

Naša sagovornica ističe da briga ima i motivišući aspekt jer razvija kapacitet da se pažnja i koncentracija usmere na postizanje ciljeva.

Normalno je brinuti o stvarima koje želimo da postignemo, ali to bi trebalo da traje određeno vreme i ne sme da ometa naše normalno funkcionisanje u svakodnevici.

Dobro je da se obrati pažnja i na to da neprestana briga o nekoj osobi može u sebi skrivati snažnu potrebu za kontrolom.

Ovo se često sreće u odnosima roditelja i dece jer roditeljska briga može biti sputavajuća i može kod deteta stvoriti anksioznost. To posledično dovodi do nerazvijanja odgovornosti deteta koje smatra da nema potrebe da brine jer to već rade roditelji umesto njega.

Takva vrsta preterane brige može da ima negativne posledice naročito u periodu adolescentskog bunta. Dopustite brigama da vam pomognu da napredujete u raznim oblastima i situacijama i ne dozvolite da vas obuzmu u meri u kojoj će vas u tome sputavati.

Jedno istraživanje, sprovedeno na manjem uzorku, dovodi u vezu visok stepen inteligencije sa izraženom anksioznošću, a kao razlog se navodi povećana aktivnost pojedinih regija u mozgu što doprinosi boljoj komunikaciji među različitim centrima u njemu.

Dokazano je i da ljudi koji brinu misle analitički i aktivno pristupaju rešavanju problema u stresnim situacijama. Takođe su savesniji i kada je zdravlje u pitanju jer redovnije posećuju doktora.