Da li se zagrevaju atmosfere planeta Sunčevog sistema

Podaci koji su dobijeni preko Kazinijeve misije, pokazuju da su viši delovi atmosfere Saturna topliji upravo tamo gde aurora sija.

Ranije se mislilo da su gornji slojevi atmosfere velikih gasnih giganata Saturna, Jupitera i Neptuna, hladniji i da njihova temperatura iznosi 123 stepena Celzijusa. Ti rezultati dobijeni su još u periodu između 1970 i 1980 godine.

Do promene je ipak došlo, pa se prema novom istraživanju tvrdi da je ta temperatura daleko viša i da se kreće u rasponu od 125 do 325 stepeni Celzijusa.

Naučnici širom sveta ovo vide kao nerazumevanje „energetske krize“. Jasno je da je nešto ubrizgalo dodatnu energiju u atmosferu ovih planeta.

Prema naučniku Ronu Verviku sa Džon Hopkins Univerziteta, otkrivanje uzroka koji je doveo do povećanja temperature biće dugogodišnji cilj naučnika.

Sama svetlost Aurore ne emituje veliku toplotu, ali u dodiru sa elekronskim procesima može da generiše toplotu i da znatno poveća temperaturu.

Ukoliko se pokaže da se slično dešava sa gornjim slojevima atmosfere kod Jupitera, Urana i Neptuna, onda bi Aurora mogla da bude ključ rešenja ove neobične pojave.

Iako je tehnika omogućila da stvari bar eksperimentalno bolje sagledamo, izučavanje planeta i pojava staro je koliko i sam čovek. Zato su razmišljanja starogrčkih filozofa i danas zanimljiva.

Tako je poznati grčki filozof Anaksagora, koji je živeo od 500 do 428 godine p.n.e, govorio da je Galaksija, tj. Mlečni Put, odsjaj svetlosti zvezda koje ne obasjava Sunce.

Komete su nastale susretom tela koja puštaju plamen, dok su zvezde padalice neka vrsta iskri koje izbacuje vazduh. „Um“ je princip kretanja svega.

Od tela su neka, poput Zemlje, teška i zauzimaju mesto dole, dok lakša tela (kao vatra ili temperatura) zauzimaju mesto gore. Voda i vazduh zauzimaju sredinu.

Povećanje temperature u gornim slojevima atmosfere, prema ovakvim učenjima, možda bi bilo i za očekivati.