Muzika u antici

Od svih područja delatnosti i filozofije iz perioda antičke civilizacije, o muzici znamo najmanje. Nematerijalan u svojoj biti i time zagonetniji, taj dar bogova je za nas sveden na nematerijalnu zaostavštinu.

U književnosti i likovnim umetnostima relikvije govore same za sebe, dok od tonskih zapisa nemamo praktične koristi. Možemo se osloniti na jedva desetak zapisa antičke grčke muzike i na nešto brojnije teorijske rasprave o poreklu zvuka, harmoniji, ritmu, istoriji muzike i notaciji.

Muzikolozi se uglavnom slažu da je poreklo grčke muzike istočnjačko. Ako bismo tražili zvukovnu ilustraciju uz ovaj tekst, pronašli bismo je u svakodnevnoj muzičkoj praksi Indije, Japana i Kine; ili slušajući liru kakvu još danas koriste Arapi.

Možemo pokušati i odsvirati (na klaviru) Sikilov epitaf sačinjen od dve delfijske himne onako kako su transkribovane. A o tome kako su zaista zvučale, preostaju nam samo nagađanja.

Muzika antičkog Rima nam je još manje zamisliva od grčke. Znamo da su uticaji dolazili od Etruraca, Grka, i iz Azije. Nemamo ni fragmentarnih ostataka.

U doba Republike muzika se definitivno afirmisala kao zvukovna podloga ili hobi amatera-entuzijasta iz viših slojeva društva, čak i krunisanih glava.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.