Razvojni put grafike

Matrica ‒ proces ‒ otisak

U likovnim umetnostima grafička disciplina deli ravnopravno mesto sa slikarstvom i vajarstvom. Možda čak i više od ostalih disciplina izražava duh vremena ne gubeći od svoje osnovne funkcije: jezgrovitost, brzina, lakoća komunikacije.

Za grafiku se može reći da je tzv. hroničar epohe. Nekada je imala ulogu posrednika, nekada pokretača društvenih ideja.

Naziv grafika potiče od grčke reči „graphein" što znači ‒ pisati, urezivati. Primeri iz grčke epohe, cilindrični pečati iz Mesopotamije, ili vizantijski vladarski pečati ukazuju na to da su razne kulture koristile tehniku otiskivanja.

Međutim, bila je potrebna hartija da grafika kao samostalna likovna disciplina nađe svoj potpuniji izraz.
Iako je bila poznata još u staroj Kini, hartija je u Evropu dospela znatno kasnije, prelazeći iz Kine u Arabiju, odatle preko Španije i Italije u Nemačku ‒ u kojoj su u 14. veku osnovane prve radionice za proizvodnju hartije.

Stoga, ima smisla da je baš nemački pronalazač Johan Gutenberg došao na ideju o štampanju pokretnim slovima. Izlivajući slova iz metala i sastavljajući redove i stranice, usavršio je štamparsku mašinu i otvorio put ekspanziji grafike.

Masovni mediji, kao složeniji vid grafičkog izražavanja, brišu granice u komunikaciji i otvaraju put za različita iskustva. A podsećanje na inovativne ideje nemačkog štampara iz 15. veka pruža Gutenbergov muzej u Majncu, osnovan 1900. godine ‒ na petstotu godišnjicu njegovog rođenja.