Druga Jugoslavija i Sovjetski Savez 1941-1948

Odnos Staljina prema Titu se tokom vremena menjao. Uoči Drugog svetskog rata Tito je bio plaćeni funkcioner Kominterne, jedan od prvih u hijerarhiji. Međutim, kada je došao u Sovjetski Savez u jesen 1944, on dolazi kao vođa jednog nezavisnog partizanskog pokreta koji nije imao nikakvu komunikaciju sa Sovjetskim Savezom sve do kraja 1943, osim neznatne kadrovske pomoći koju je dobijao pre rata. Znači, dolazi kao čovek koji stoji na čelu nezavisne institucije.

Da li je Staljin odmah bio spreman da ga prihvati kao nezavisnog igrača ili je nastavio da gleda na njega kao na najamnika Kominterne, to je veliko pitanje, ali mislim da je već tada počelo odvajanje Titove Jugoslavije od Sovjetskog Saveza.

Što se tiče Titovog odnosa sa Britancima, moram da kažem da mu je Sovjetski Savez to zamerao u najvećoj meri. Sumnjiva je bila Titova samoinicijativna poseta Čerčilu ili samostalan odlazak kod pape, ili prelazak iz Italije na Vis na britanskog brodu, bez konsultacije sa Sovjetima.

Međutim, ono što su Sovjeti najviše zamerali Titu bili su kontakti sa nemačkom obaveštajnom službom tokom rata. Jer, od 1942. pa sve do 1945. postoje stalni neformalni kontakti, veze između partizana i Nemaca. I to su u SSSR-u kasnije iznosili kao njegovu najveću krivicu, iako, istina je, u gerilskom ratu uvek postoje kontakti svi sa svima, to je priroda partizanskog rata.

Kada govorimo pak o 1948. godini, radi se o jednom veoma specifičnom fenomenu. Naime, danas istoričari smatraju da je Sovjetski Savez u to vreme hteo da izgradi talas nezavisnih država koje bi predstavljale nešto poput bafera, amortizera između američke posade u Evropi i sovjetske granice.

Interesantna je, u tom kontekstu, sudbina Finske, koja je mogla da bude jedna od žrtava sovjetske ekspanzije, gde su posle rata kompletno delovali sovjetski obaveštajni oficiri pod direktnom kontrolom NKVD-a. Ali i tamo na dugi rok dolazi do procesa sličnom onom u Jugoslaviji. Te države, „samostalni igrači", neće nikad ući u direktan savez sa NATO-m.

Da li je konflikt 1948. između Tita i Sovjetskog Saveza imao samo ličnu dimenziju, ili se radilo o dugoročnim planovima, mi ne znamo. Ali, de fakto, danas vidimo da su Finska i Jugoslavija bile pandani – na samom severu i na samom jugu Evrope predstavljali su neku vrstu bezbednosnog bedema koji nisu kontrolisali ni SAD ni SSSR.