Ako želite bukvalno da upravljate pogledom - ova sočiva su za vas

Kontaktna sočiva su uobičajene veličine ali poseduju laser koji emituje svetlosni zrak kroz posebni prorez. Francuski inženjeri koji su napravili prototip ovakvih sočiva pod imenom „Kiklop", smatraju da će ovim izumom moći da pomognu u istraživanjima koja se odnose na prepoznavanje zenica u domenu računarskih sistema. 

Umesto da se koristi ekrana osetljiv na dodir ili miš za upravljanje uređajem, prepoznavanje zenice omogućilo bi korisnicima da odaberu opcije na ekranu samo pogledom.

Dizajn je namenjen svim vrstama oka, svako sočivo ima po jedan laser, a preko njih se mogu nositi i naočare.

Za sada se vrše eksperimenti tako što se ova sočiva stave na veštačko oko koje se kreće, dok stručnjaci prate kako sočiva reaguju i kako ih mogu poboljšati.

Istraživači navode da će za ljude koji će nositi ovakva sočiva osećaj biti „isti kao kada nose uobičajena sočiva".

Sistem funkcioniše tako što najpre posbna ugrađena kamera snima tačku o koju se laser obija i zatim emituje zrake u pravcu pogleda osobe koja sočiva nosi.

Inače, na svetskom kongresu „Mobajl" u Barseloni prošle godine, „Be-Em-Ve" je predstavio prototip vozila koje omogućava vozačima da kontrolišu komande u unutrašnjosti automobila koristeći samo pogled. 

Takozvano prepoznavanje pogleda u auto-industriji biće dostupno kupcima prvi put u kompaniji „Be-Em-Ve" od 2021. godine, zajedno sa poboljšanim sistemom prepoznavanja pokreta i glasova u paketu koji nemački proizvođač automobila naziva „prirodnom interakcijom".

Istraživači kao glavnu prednost korišćenja ovih sočiva navode to što „nema spoljnih delova jer je sva elektronika ugrađena u sočivo".

Kada laserska kontaktna sočiva uđu u proizvodnju, prodaju i primenu, straživači navode da će se najverovatnije napajati energijom iz baterija.

Ipak, pored svih prednosti, neki od istraživača izražavaju bojazan da bi laser nekako mogao da ošteti oči korisnika jer, kako navode, prema njihovim proračunima, čovek bi tokom jednog sata upotrebe sočiva zracima bio izložen 900 puta.

Uprkos tome, naučnici su mišljenja da je ovde u pitanju laser koji je „preslab da bi naneo štetu".

Studija je objavljena u časopisu Sajentifik riports.