Читај ми!

Да ли ће Чарлс Трећи носити империјалну круну

Британска империјална државна круна положена на ковчег краљице Елизабе Друге моћан је симбол краљевског величанства и суверености. Од империјалне државне круне до сувереновог жезла, шта ће још од владарских инсигнија заблистати на крунисању краља Чарлса Трећег.

Краљ Чарлс Трећи званично је проглашен новим британским монархом, два дана након смрти његове мајке, краљице Елизабете Друге.

Седамдесетрогодишњи Чарлс, одмах је наследио своју мајку, али званичан чин крунисања одржаће се касније „ а време за то још није одређено. И његова мајка Елизабета која је постала краљица 1952. године, крунисана је 16 месеци касније.

Елизабета је за ту прилику носила две круне – круну Светог Едварда од 2,2 килограма, коју од тада никада више није ставила на главу, и дијамантску Империјалну државну круну.

Империјална државна круна

Круна је наручена за крунисање краља Џорџа Шестог, Чарлсовог деде, 1937. године. Краљица Елизабета Друга ју је носила приликом званичних догађаја као што је почетак рада парламента, где јавно чита програм британске владе.

У круни је 2.868 дијаманата, 269 бисера, 17 сафира и 11 смарагда. Тешка је 1,06 килограма и висока 31,5 центиметара. Вредност круне никада није утврђена, мада су многи стручњаци то покушавали.

Предњу страну круне краси други по величини камен брушен од Калинин дијаманта – највећег дијаманта који је до тада ископан у Јужноафричкој Републици 1905. године. Имао је 3.106 карата и био тежак 621 грам.

Калинин је разломљен на девет великих брушених дијаманата и више малих. Највећи је назван Велика звезда Африке, Кулинин I и има 530 карата и налази се на врху енглеског краљевског жезла, а други по величини је у круни.

Од осталих импресивних драгуља у круни су и Црни принчев рубин и Стјуартов сафир.

Круна Светог Едварда

Пошто су средњовековну круну истопили побуњеници 1649. током енглеског грађанског рата, краљевски јувелир, Роберт Винер, направио је 1661. за крунисање краља Чарлса Другог нову од чистог злата.

Монарси нису носили ову круну на церемонијама крунисања више од 200 година јер је била претешка. Тешка је 2,04 килограма и висока 30,2 центиметара, а краљица Елизабета ју је ставила само на дан крунисања.

Суверенова жезла

Златни штап са куглом, крстом и голубом на врху, представља сувереново жезло које симболизује Свето Тројство. Повезује се са пастирском улогом монарха према народу.

Жезло је тешко 1,15 килограма и дуго 1,1 метар.

Други скиптар представља монархову ванвременску моћ и добро управљање и допуњује духовну моћ коју симболизује Сувереново жезло са крстом.

Тежак је 1,17 килограма и дугачак 92,2 центиметра.

Највећи безбојни брушени дијамант на свету, Калинин I, стоји на врху. Тежак је 106 грама и позната је као Прва звезда Африке.

Због тежине дијаманта скиптар је 1910. морао да буде ојачан.

Суверенов шар

Кугла на чијем врху се налази крст, хришћански је симбол ауторитета који се користио у средњем веку.

Златна кугла окружена је траком од дијаманата, смарагда, рубина, сафира и бисера, а на врху је аметист и крст.

Шар је висок 27,5 центиметара и тежак 1,32 килограма.

Златна посуда са уљем

У посуди у облику орла налази се свето уље помазања које се користи током церемоније крунисања.

Глава орла се скида како би се уље сипало у посуду.

Посуда је направљена према легенди да се Девица Марија указала средњовековном енглеском свецу, Томасу Бекету, и предала му златног орла и уље за помазивање будућих енглеских краљева.

Тежи 660 грама.

Мамузе

Злато, кожа, сомот и златни конац чине један од најстаријих симбола британског краљевског крунисања.

Употреба мамуза које симболизују витештво крунисане главе потиче још од крунисања Ричарда Првог, 1189. године.

Мамузе су традиционално биле причвршћене за краљева стопала током церемоније крунисања, али су биле представљене и стављене на олтар за краљице.

Крунидбени прстен

Прстен датира од крунисања краља Вилијама Четвртог 1831. године. Краљица Викторија га није носила на крунисању 1838. јер су јој прсти били премали.

Пурпурни плашт

Дванаест кројачица из Краљевске школе за ручни рад утрошиле су три и по хиљаде сати како би направиле краљевски огртач.

Израђен је од свиле и извезен монарховим монограмом, класовима пшенице и маслиновим гранчицама.

Камен из Скона

Такође познат као „Камен судбине“, древни је симбол шкотске монархије. Плоча од пешчара је тешка 152 килограма.

Енглески краљ Едвард Први отео га је 1296. и уградио у трон у Вестминстеру у Лондону.

Шкотски националисти су га украли из лондонске Вестминстерске опатије 1950. године, а касније се поново појавио у опатији Арброт у Шкотској. Званично је враћен у Шкотску 1996. године.

Камен ће поново напустити Шкотску само због крунисања у Вестминстерској опатији. 

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 21. јун 2024.
31° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије