Шта је све Михајло Пупин даровао Народном музеју

Директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић истиче да је Пупин након Првог светског рата Музеју, који је преживео велике губитке и чије су збирке оштећене, даровао уметничка дела, међу којима су радови Паје Јовановића и Уроша Предића.

„Музеј је током Првог светског рата био девастиран и захваљујући Пупину дошли смо до изузетних уметничких дела, један део чине она која је Пупин сам поклонио Музеју, а то су дела Паје Јовановића, Уроша Предића. Други де су она набављена захваљујићи Фонду који је осовано 1923. године“, рекла је директорка Народног музеја.

Пупин је знајући да је Музеј остао без портета Руђера Бошковића отишао директно у Праг код Влаха Буковца који је тада био на врхунцу каријере и тражио да за Музеј наслика Бошковића, једног од највећих умова науке свог времена.

Међу чувеним делима Паје Јовановића су портрети Михајла Пупина и његове ћерке Варваре Пупин, као и дела које су насликали Констатнин Данил, Новак Радоњић, Павле Симић и Георгије Бакаловић.

У сталној поставци Музеја пет је дела које је Пупин лично поклонио Музеју и још два од 12 набављених захваљујући задужбинарству Михајла Пупина.

Српски научник је 1923. одлучио да се приреди посебан Фонд за откуп уметничких дела, који је растао и 1932. године омогућио и публиковање монографија о српској средњовековној култури и уметности, и прикуљлање материјала и снимање најнеопходнијиих фотографија нужних да бисмо имали добро уметничко дело.

„Осим уметничких дела, захваљујући Пупиновом фонду снимљено је и око 7.500 плоча изузетног материјала употребљених за публиковање седам монографија посвећених средњовековним манастирима, прикупљено је и 10.000 фотографија. Из истог Фонда публикована су дела о Манасији, Раваници, Студеници“, прецизирала је Борић Брешковић и подсетила да је УНЕСКО 2015. прогласио за годину Михајла Пупуна.

Захаваљујући открићима, достигнућима и заслугама, Пупин је запамћен у целом свету као изузетан научник, а посебно је као личност уписан златим словима у историју развоја Народног музеја, рекла је Брешковићева.

Међу делима која је Пупин даривао су и две слике Уроша Предића Хецеговачки бегунци и Сироче на мајчином гробу које су у Музеј стигле 1923. године.

„Реч је о изузетном поклону. Многи знају та дела Паје Јовановића и Уроша Предића, али не знају да је тај део наше сталне поставке део легата Михајла Пупина, доброчинитеља српског народа“, истакла је Бојана Борић Брешковић.

Михајло Пупин био је научник, један од оснивача Америчке агенције за истраживање свемира (НАСА), професор у Њујорку на Универзитету Колумбија, добитник Пулицерове награде, пријатељ америчког председника Вудроа Вилсона, захваљујући чему се застава Србије вијорила на Белој кући и америчким институцијама, велики доброчинитељ. Умро је у САД, у марту 1935. године, где је и сахрањен.

Успомену на Михјала Пупина чува Образовно-истраживачко друштво које је 2011. године покренуло је медијску „пупинизацију“ кроз најразличитије теме, чиме је, како се оцењује, допринело да је данас име тог великог научника, изумитеља, добротвора, мецене и политичког радника, пронашло боље и видније место у широј јавности.