Мале богиње – шта су, како се преносе, имунитет и вакцинација

Потврђени случајеви малих богиња у Србији довели су до проглашавања епидемије у Смедереву, а страхује се да ће број бити још већи због слабе имунизације.

Шта су мале богиње и како се преносе?

Мале богиње су акутно, веома заразно вирусно обољење, које се преноси капљичним путем (кашљањем, кијањем или у директном контакту са секретом из носа или ждрела инфицираних особа). Оболеле особе су најзаразније два до четири дана пре и до четири дана након избијања оспе.

Код ове болести се региструју сезонске осцилације у јављању са порастом оболевања током периода касне зиме и пролећа. Човек је једини природни резервоар вируса.

Клиничка слика и компликације болести

Инкубациони период (време од изложености вирусу до појаве првих симптома болести) просечно износи 10 до 12 дана (а креће се у интервалу од седам до 18 дана). Почетак болести карактеришу повишена температура, малаксалост, црвене и водњикаве очи, цурење из носа и кашаљ.

Карактеристична црвена макулопапулозна оспа се прво јавља на лицу, унутар два до четири дана од почетка симптома, а потом се шири ка трупу и екстремитетима. Оспа обично траје четири до шест дана и најчешће је праћена благим перутањем коже.

Тешка клиничка слика са компликацијама се јавља код недовољно ухрањене деце, посебно оне која имају недостатак витамина А у исхрани, код оних особа код којих је имунски систем ослабљен због неке друге болести, чешћа је код деце млађе од пет и особа старијих од 20 година.

Особе које су прележале мале богиње имају доживотни имунитет

Пад имунитета после болести може да траје неколико недеља и разлог је повећане осетљивости на друге инфекције, а посебно на инфекције које узрокује streptococcus pneumoniae.

Компликације се јављају у око 30 одсто пријављених случајева, а чине их инфекције средњег уха (7-9%), проливи са дехидратацијом (6%), запаљење плућа (1-6%), слепило и постинфективни енцефалитис - запаљење мозга (1 на 1000 случајева), као и субакутни склерозирајући паненцефалитис (ССПЕ) у 1 на 100.000 случајева.

Као последица наведених компликација малих богиња могући су и смртни исходи.

Ко је у ризику да оболи?

Невакцинисана деца су у највећем ризику од оболевања, као и свака друга особа без обзира на узраст која нема имунитет (било да је невакцинисана, непотпуно вакцинисана или није била у прилици да оболи од ове болести).

Вакцина и имунитет

Рутинска имунизација деце одређеног узраста са високим обухватом (више од 95 одсто) је кључна јавноздравствена стратегија у спречавању и одстрањивању ове болести.

Серолошке студије су показале да се код 99% деце која су примила две дозе вакцине против малих богиња, заушака и рубеле (ММР) у узрасту након навршених 12 месеци развија адекватан имунски одговор.

Апликовање друге дозе вакцине је неопходно због чињенице да један број деце (око 5%) након давања прве дозе не развија адекватан имунски одоговор, као и због утицаја на дужину трајања имунитета.

Вакцине индукују дуготрајан и снажан имунитет код вакцинисаних, пружају индивидуалну а код високог обухвата и колективну заштиту (колективни имунитет) која је од изузетне важности јер се тако штите и оне особе које из објективних разлога нису могле бити вакцинисане и јер је то једини начин да се спречи циркулација вируса и болест елиминише из популације.

Активна имунизација против малих богиња, заушака и рубеле

Примарна вакцинација против малих богиња, заушака и рубеле спроводи се код деце од навршених 12 месеци једном дозом комбиноване вакцине против малих богиња, заушака и рубеле – ММР вакцина.

Ревакцинација (друга доза вакцине) се спроводи применом ММР вакцине пре уписа у први разред основне школе, а изузетно у току првог разреда основне школе. 

Неимунизована и непотпуно имунизована лица (изузев оних код којих постоје трајне контраиндикације) треба да се вакцинишу недостајућим дозама ММР вакцине до навршених 18 година живота, а према епидемиолошким индикацијама и касније. Минимални размак између давања две дозе ММР вакцине износи четири недеље.

Осетљиве контакте (без претходно стеченог имунитета) оболелих од морбила потребно је вакцинисати ММР вакцином што пре, а најкасније унутар 72 сата од контакта.

Активна имунизација лица запослених у здравственим установама

Лица запослена у здравственим установама која нису прележала или нису вакцинисана против малих богиња, рубеле и заушака, у случају оболевања могу представљати извор инфекције за пацијенте, друге запослене, као и особе из блиског контакта у популацији.

За сва лица запослена у здравственим установама која су рођена 1971. године и касније активна имунизација ММР вакцином је обавезна.

Активна имунизација спроводи се са две дозе ММР вакцине у размаку од најмање 28 дана (четири недеље), односно једном дозом ММР код оних особа које су претходно примиле једну дозу М/ММ вакцине.

Активна имунизација се спроводи са једном дозом ММР вакцине и код осетљивих лица која су у пратњи малолетних лица која се хоспитализују.

ММР вакцина

ММР вакцина је комбинована вирусна вакцина која се прави од ослабљених вируса узрочника малих богиња, заушака и рубеле.

Поред општих контраиндикација (акутна болест, повишена температура, алергијска реакција на претходну дозу или састојак вакцине), посебне контраиндикације за давање су трудноћа и стање ослабљене отпорности организма.

Најчешће нежељене реакције након вакцинације су бол и црвенило на месту апликације вакцине, а у три до пет одсто вакцинисаних долази до појаве тзв. „мале болести“ у периоду који одговара просечном времену инкубације за сваку болест од којих вакцина штити.

Симптоми се јављају у виду краткотрајне оспе и/или повишене температуре, и/или увећања лимфних и пљувачних жлезда, пролазног су карактера и не захтевају лечење.