Напад панике? Удахни, издаaахни!

Мастер клиничке психологије и телесни психотерапеут Слађана Ђорђевић је у емисији Међу световима свет Радио Београда 1 објаснила да се напад панике дешава на више нивоа – на когнитивном, емотивном, фантазматском и телесном.

„Битно је да се кроз психотерапију ради на сва четири плана. Када говоримо о телесном аспекту и дисању, панични напад подразумева да је особа заглављена у удаху, то јест у кратким удисајима који немају свој издисај. Због тога особа осећа преплављеност. Некада је у тим тренуцима довољно само да се особа сети да издахне да би се створио баланс. Најчешћа инструкција у вежбама дисања јесте да се продужи издах, да би се особа опустила и да би се активирао парасимпатикус“, рекла је психотерапеуткиња.

Препорука може бити и бројање током дисања. На пример, да четири секунде траје удах, а издах осам. Ипак, саговорница Радио Београда 1 казала је да је много боље освестити саму радњу дисања, пре него дословно бројати, јер би то могло додатно да нас оптерети.

Она је истакла да је свесност о дисању кључна, јер се већ тиме удах и издах мењају. Освешћивање практично значи да је потребно концентрисати се на дисање и приметити како се ритмично груди и стомак тада померају.

„Наше дисање је регулисано аутономним нервним системом и то је једина активност над којом имамо свесну контролу. Ми тако посредно можемо да утичемо и на остале функције. Ако продубимо и успоримо дисање, временом се полако и пулс успорава. Дисање је кључ којим отварамо врата да цело наше тело улази у оптимално стање прилагођено тренутку“, напоменула је Слађана Ђорђевић.

Обично кажемо да „дишемо пуним плућима“ када нам је пријатно и када уживамо у нечему. Није реч о пукој фрази, већ се то заиста физички дешава, јер нам дубоко дисање омогућава да што јаче и интензивније осетимо оно што нам прија.

Шта је телесна психотерапија

„Телесна психотерапија прилази човеку као целини телесних и психолошких процеса, што је врло често нераздвојиво. Ако имамо неку физичку бол, то ће имати последице на наш психички део и обрнуто. Овај психотерапијски модалитет се бави широким спектром психичких проблема – од анксиозности, паничних напада, преко хипоманије, депресије, па све до трауме“, појаснила је гошћа психолошке емисије Међу световима свет.

Телесна свесност је неизоставна када се говори о телесној психотерапији. То значи да је током психотерапијске сеансе важно да клијент може да опише своје физичко стање током одређених осећања – да ли осећа кнедлу у грлу, напетост мишића или има осећај као да носи велики терет.

„Психотерапијска сеанса почиње разговором, а затим како тече процес, постепено, уводимо телесну свесност. Тада директно можемо радити на проблему. У нашем друштву није неговано да с времена на време сами себи поставимо питање како се осећамо у свом телу. Телесна психотерапија нам пружа могућност да, поред емотивних и когнитивних процеса, боље препознамо, разумемо, каналишемо, прихватимо и задржимо телесне сензације. Она нам помаже да продубимо капацитет за емоционално доживљавање и експресију“, закључила је Слађана Ђорђевић, мастер клиничке психологије и телесни психотерапеут.