Колико чаша воде треба данас да попијете и зашто она не сме да буде ледена

Марија Марковић упозорава да услед великих врућина настаје топлотни стрес, односно физиолошка реакција организма на све неповољне услове који ових дана владају. Од топлотног осипа, преко топлотних грчева, едема, исцрпљености, сунчанице до топлотног удара као најтежег могућег стања.

Сунчаница се најчешће дешава и настаје директним излагањем главе и врата сунчевим зрацима.

"Најчешћи симптом је главобоља која може бити изузетно јака, повишена температура, осећај малаксалости, исцрпљености, проблеми с видом, зујање у ушима, чак и привремени губитак слуха, који је чешћи код млађих особа док код старијих може доћи до губитка свести", објашњава докторка. 

Упозорава да у случају топлотног удара треба одмах позвати хитну помоћ, јер он може имати смртни исход.

То је, истиче, стање општег прегревања организма и телесна температура скочи преко 40 степени, дисање и пулс се убрзавају, долази до пада крвног пртиска, особа се не зноји, полако тоне у несвестицу и на крају изгуби свест. 

Вода као спас и лек у врелим данима 

Марковићева наводи да не само качкети, шешири, наочаре, већ и сви наши поступци могу помоћи у превенцији од од сунчанице и топлотног удара.

"Веома је важно уносити довољну количину течности. Уколико сте у нормалним условима, нисте директно изложени сунчевом зрачењу, немате неку тежу физичку активност то је тих осам чаша, односно два литре дневно", саветује докторка.

Међутим, указује да је код радника, на грађевини или особа које вежбају потребно на сваких 20 минута уносити по једну чашу воде, али не само воде, јер особе које се јако зноје поред воде губе и електролите. Зато је потребно уносити све изотоничне растворе, затим млаке супе, чајеве, воћне, али никако заслађене сокове.

"Никако не уносити заслађене напитке јер шећер помаже губитку течности из организма. Значи никако газирано, ни превише кофеина, а алкохол је забрањен", упозорава Марковићева.

Зашто не треба пити хладну воду

Појашњава да наш организам функционише на одређеној телесној температури између 36 и 37 степени и да с уносом ледене воде, настаје стрес у организму што је контрапродуктивно.

То значи, напомиње и да у базен, у воду свакако треба улазити постепено, никако ускакати, посебно у хладну ледену воду, зато што постоји нешто што се у народу зове "хладни шок".

"Ви када ускочите у хладну воду, вама се на периферији на рукама и ногама крвни судови скупе и циркулација у једном тренутку може да стане и најчешће може доћи до срчаног удара. Заиста треба да се постепено наквасимо и да лагано пустимо нашем организму да се прилагођава у води", апелује Марковићева.

Не испуштајте децу из вида

Наглашава да је најбитније да родитељи непрекидно активно надзиру своје дете. То значи да им дете буде на дохват руке или да буду с њим у води или у близини.

"Не да гледају у мобилни телефон, не да читају књигу, да не причају с другим, већ да пазе дете. Статитике потврђују да се преко 80 посто утапања деце млађе од осам година дешава нажалост у присуству родитеља или старатеља у одсуству тог активног надзора", упозорила је Марковићева.