Светски дан вода: Упркос обиљу подземних извора – милијарде немају приступ чистој води

Пандемија коронавируса показала је критични значај санитарних услова, хигијене и адекватног приступа чистој води у превенцији и обуздавању болести.

Хигијена руку спасава животе. Према Светској здравственој организацији, прање руку је једна од најефикаснијих акција које можете предузети да смањите ширење патогена и спречите инфекције, укључујући коронавирус. Ипак, милијарде људи и даље немају безбедну воду, а финансирање третмана водних ресурса је неадекватно.

Mеђународни дан вода, 22. март, датум је када се слави вода и подиже свест о проблему заједница у којима се живи без приступа безбедним изворима воде.

На конференцији УН у Рио де Жанеиру 1993. године, одлучено је да ће се сваке године на овај дан обележавати Дан вода, и кроз више од 30 својих организација, Уједињене нације обрађују тему воде кроз извештаје, наглашавајући значај овог ресурса, уз подсећање да је један од Циљева планетарног одрживог развоја до 2030. управо општи приступ чистој води у адекватним санитарним условима.

Ове године у фокусу су подземне воде, а уз слоган „Учинимо невидљиво видљивим" истиче се колика је њихова важност. Скоро све текуће слатке воде света су подземне воде и основа су за снабдевање водом за пиће, канализационе системе, пољопривреду, индустрију и екосистеме.

У многим подручјима подземне воде се прекомерно и нерационално користе, а њихов недостатак ставио би пред човечанство проблем који би се решавао деценијама или чак вековима.

На Светски дан вода, објављен је и нови извештај Water Aid-а и Британског геолошког завода који открива како већина земаља у Африци има довољно резерви подземне воде да се суочи са сушом у трајању од најмање пет година, а неке државе чак и за 50 година.

Подземне воде као „полиса осигурања" 

Извештај показује да подземне воде, које постоје скоро свуда на Земљи, могу да спасу стотине хиљада живота и да буду „светска полиса осигурања" од последица климатских промена.

Према извештају, већина земаља у Африци има довољно подземних вода не само да се преживе сушни периоди већ и да се њиховом паметном употребом – напредује.

Етиопија и Мадагаскар – где само око половине становништва има чисту воду у близини куће – и велики делови Малија и Нигерије имају довољно подземних вода да задовоље потражњу у наредних 50 година.

Свака подсахарска држава у Африци могла би да снабдева сваку особу са 130 литара воде за пиће дневно из подземних вода. То значи да би подземне воде могле да обезбеде заштиту од климатских промена у годинама које долазе, чак и у условима без киша.

Извештај такође објашњава да је, док се подземне воде у подсахарској Африци углавном недовољно користе, у другим деловима света – углавном у јужној Азији – прекомерна употреба прилично распрострањена. Овај фактор, заједно са недостатком регулативе и недовољном стручношћу и инвестиција, често доводи до лошег управљања, контаминације и загађења – са потенцијално разорним последицама.

У другим регионима, подземне воде су природно загађене арсеном и флуором што може довести до болести или чак смртних исхода, упозорава се у Извештају.

И у Јужној Азији и Африци, подземне воде су подложне загађењу од ђубрива и пестицида услед интензивне пољопривреде, токсичних хемикалија и лоше регулисаног функционисања индустрије. Додатни погоршавајући фактор су лоши санитарни услови и недостатак канализационих мрежа.

Извештај наглашава потребу да се повећају финансијска одвајања за воду и канализацију за маргинализоване заједнице кроз фиксни проценат годишњих владиних буџета и од међународних донатора и приватног сектора.

Такође се наглашава да су улагање у одговоран третман подземних вода, знање, стручност, финансијска и институционална подршка – кључни за обезбеђивање спасоносне, одрживе и безбедне воде и канализације за заједнице које живе на првој линији одбране од климатске кризе.