Плутајућа депонија на Потпећком језеру – загађује природу и угрожава хидроцентралу

У блаженом незнању, Лим отиче из Плавског језера, испод Проклетија. Леп и незагађен, креће на пут дуг 219 километара, до ушћа у Дрину. Али да зна шта га низводно очекује, већ од Бијелог Поља, вероватно би изабрао да буде – река понорница.

На брани хидроелектране „Потпећ“ готово сваке године се ангажују ронилачке екипе за уклањање отпада који је потонуо и задржао на решеткама. Истовремено, камиони одвозе све прикупљено са површине, како би се спречиле хаварије.

„Један део смећа при великом нивоу воде одлази даље реком Лим, а други део потоне,одлази на решетке улазне грађевине и изазива нам у добром делу хаваријске застоје због којих трпи сам процес производње“, каже Предраг Шапоњић, директор Лимских хидроелектрана.

Приобаље је већ једном чишћено. Било је то пре девет година у оквиру јавних радова, али су нове бујице донеле све опет прикупљено са обала.

„Четредесет радника је било запослено на чишћењу и леве и десне обале, то је, значи негде око непуних сто километара обала. Очистили смо Лим да је то стварно било за похвалу“, каже Драгољуб Симовић из пријепољског планинарског друштва „Коловрат“.

Трансфер станица корак ка решавању проблема депоније Стањевине 

Охрабрује вест да је ресорно министарство обезбедило 96 милиона динара, и да се ових дана очекује расписивање тендера за изградњу трансфер станице, што би био почетак решавања проблема пријепољске депоније Стањевине.

Остаје проблем и низа дивљих депонија и жалосни стереотип за којим најчешће посежемо – да нисмо ми, појединачно одговорни. То нас, међутим, не штити од загађења.

Па, ако не можемо у потпуности да спречимо здравствене изазове, који, попут коронавируса стижу из света, потпуно је нејасно, зашто себи дозвољавамо овакве, које сами изазивамо.