Наши научници развијају стратегију како да подстакну ћелије срца да се обнове после инфаркта

Човек, најсложеније биће на планети има веома мали капацитет да регенерише неке врсте ћелија. Мишићи руку или ногу се обнављају, али срце, такође мишић, не.

Риба зебрица, чест модел систем у биомедицинским истраживањима има способност да поврати функцију срца након повреде. Њени кардиомиоцити се мењају тако да могу поново да се деле, уклоне ожиљак и замене умрле ћелије.

Истраживачи Института за молекуларну генетику и генетичко ижењерство гледајући зебрице, развијаји стратегију да подстакну ћелије срца, преживеле након инфаркта, да се поново деле.

„Пошто и рибице и човек поправљају скелетне мишиће и рибица може да поправи срце, а човек не може. Хајде да видимо да ли постоје заједнички играчи у тим процесима и да ли ти заједнички играчи представљају кључ којим ћемо моћи да стимулишемо срце човека да регенерише“, објашњава др Снежана Којић, биолог.

Једна од метода за поправку оштећеног срца је убацивање здравих ћелија које би замениле умрле на месту повреде. Истраживачи Института, определили су се за други приступ, траже решење у генима.

„Ми смо се определили за другу стратегију, а то је да оне ћелије које су остале здраве у срцу, да оне поврате могућност да се поделе и да тако надоместе оне ћелије које су умрле. Да би то било могуће, ми морамо да упознамо механизме како то раде организми који могу да регенеришу срце и зато смо се определили за зебрице, јер оне то могу“, додаје биолошкиња.

Ради се на проналажењу гена који код зебрице учествују и у обнављању срца и скелетних мишића. Наредни корак је проналазак гена који би у људском срцу радио то исто и његово „откључавање“ да то заиста може и да ради.

„Захваљујући нашим претходним истраживањима, ми имамо једног таквог кандидата који се акттивира и након повреде скелетних мишића и након повреде срца, а такође и након повећане физичке активности зебрице. Тако да ћемо ми у овом пројекту тај ген функционално окарактерисати, тачно утврдити коју функцију он има у тим процесима у зебрици. Такође се надамо, да захваљујући транскриптоници ћемо успети да дођемо и до нових кандидата“, наглашава др Снежана Којић, биолог у Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

Разумевање како се срце и мишићи зебрице обнављају усмериће даља истраживања у области регенеративне и мишићне биологије. Ипак, нови терапијски протоколи за потпуно излечење људског срца оштећеног инфарктом, за сада представљају само будућност.