Научници коначно открили мождане сензоре који утичу на све бржи раст људи

Захваљујући бољој исхрани и здравственој нези просечна висина људи током 20. века је порасла и до 19 центиметара. На пример, Британци су данас у просеку виши за 10 центиметара.

Али зашто се то догодило научници никада до краја нису објаснили.

Последње откриће до кога су дошли могло би да омогући стварање лекова за побољшање мишићне масе и успореног раста, наглашавају британски истраживачи.

Већ дуго је позната чињеница да популације које имају квалитетну исхрану и поуздан приступ храни имају тенденцију да брже расту и брже сазревају.

У Јужној Кореји, на пример, просечна висина становника је порасла од како се нација трансформисала из сиромашне земље у развијено друштво. Међутим, у појединим деловима јужне Азије и Африке људи су само незнатно виши него пре 100 година.

Направите много беба

Познато је да сигнали из пробавног тракта допиру до дела мозга који се зове хипоталамус, и говоре му о нутритивном статусу тела и покрећу раст.

У новој студији, чији су резултати објављена у часопису Природа (Nature), коју су спровели истраживачи са Универзитета у Кембриџу у сарадњи са тимовима са Универзитета „Квин Мери“ у Лондону, Универзитета у Бристолу, Мичигену и Универзитету „Вандербилт“, откривен је мождани рецептор који стоји иза тог процеса.

Зове се MC3R и представља кључну везу између квалитета исхране и раста и развоја.

„Он говори телу да нам је одлично, да имамо пуно хране, и да треба брзо да растемо и уђемо у пубертет и правимо много беба“, објашњава професор сер Стивен О‘Рајли, аутор студије са Кембриџа.

„Није никаква магија – имамо комплетан дијаграм умрежења и како се то дешава“, додаје професор.

Када ови мождани рецептори не раде нормално, истраживачи су открили да су ти људи нижи и да улазе у пубертет касније од својих вршњака.

Тим истраживача је анализирао генетски профил пола милиона волонтера коју су се пријавили у Биобанку Уједињеног Краљевства – огромну базу генетских и здравствених информација – како би утврдили да ли је њихов налаз тачан.

Сва деца за која је утврђено да имају мутације гена који омета мождане рецепторе, су била нижа и мање тежине од вршњака, што показује да се последице осећају у раном животном добу.

Истраживачки тим је пронашао једну особу која је имала мутације у обе копије гена за MC3R, што је изузетно ретко и оставља озбиљне последице. Ова особа је била веома ниска, а у пубертет је ушла после 20. године.

Лекови будућности

Али ово не важи само за људе. Исраживачи су проучавали и мишеве како би потврдили да исти пут делује и код животиња.

Ово откриће могло би да помогне деци са озбиљним застојем у расту и пубертету, као и онима који због хроничних болести немају добро формирану мишићну масу.

„Будућа истраживања би требало да утврде да ли лекови који селективно активирају MC3R могу помоћи у преусмеравању калорија у мишиће и друга неухрањена ткива, како би се побољшала физичка функционалност таквих пацијената“, наводи професор О‘Рајли.

Научници су већ идентификовали мождани рецептор који контролише апетит, назван MC4R, а они којима недостаје обично су гојазни.

Хоће ли људи наставити да расту?

Постоји лимит висине коју људи могу да достигну када остваре свој генетски потенцијал. Фактори као што су здравље и исхрана имају огроман утицај на то да ли ће се то и десити.

Када деца из сиромашнијих породица добију довољно хране и калорија, могу да порасту до висине коју су наследила од родитеља и баба и деда.

Виши људи генерално живе дуже и мање су изложени ризику од срчаних проблема, често и боље зарађују.

Али људи неће заувек бити све виши и виши.

Као и многе друге земље у Европи, просечна висина у Великој Британији је порасла током прошлог века, али постоје показатељи да у последњих десет година нема пораста.

Највећи пораст просечне висине током прошлог века забележен је код жена у Јужној Кореји и Иранаца.

Највиши људи на свету су мушкарци рођени у Холандији (182 центимета), док су најнижи жене рођене у Гватемали (140 центиметара).