Ужарено Земљино језгро „гута“ више угљеника него што су научници претпостављали

Тектонске плоче, део литосфере који чини површину Земљине коре непрестано се померају – сударају се, раздвајају или ударају једна о другу у спором ритму стварања и разарања које кадкад поприма епске размере.

Али нова научна истраживања говоре да ови огромни геолошки покрети – које ми осећамо као земљотресе и чију моћ видимо као ерупције вулкана, цунамије или као планинске ланце и морске ровове – у ствари играју веома важну улогу у издвајању угљеника.

Научници са Универзитета Кембриџ и Технолошког универзитета у Нанџангу открили су током истраживања у Сингапуру да судари тектонских плоча увлаче у Земљино језгро више угљеника него што се до сада мислило.

Њихово истраживање је показало да угљеник који у зонама сабдукције уђе у унутрашњост Земље – где се тектонске плоче сударају и урањају у ужарено језгро – тежи да остане закључан у дубини, уместо да се поново појави кроз ерупцију вулкана.

Истраживање говори да се само око трећине угљеника који се прерађује испод вулканских ланаца поново враћа на површину, за разлику од претходних претпоставки да се све што оде под земљу углавном враћа назад.

Велика помоћ у борби против климатских промена

Ово би могло да има значајног утицаја на наше разумевање климатске кризе са којом се данас суочавамо.

Једно од решења незавидне ситуације у коју смо довели нашу животну средину прекомерном емисијом гасова који изазивају ефекат стаклене баште је проналажење начина да смањимо количину угљен-диоксида у Земљиној атмосфери.

Проучавањем како се угљеник понаша у Земљиној унутрашњости, у којој леже највеће резерве овог неметала, научници би могли боље да разумеју целокупан животни циклус угљеника на Земљи, и како он кружи између атмосфере, океана и испод површине.

Тренутно, највише студија о кружењу угљеника се обавља само на површини Земље или непосредно испод ње.

Међутим, залихе угљеника такође играју кључну улогу у одржању живота на нашој планети тако што регулишу ниво угљен-диоксида у атмосфери, напомињу научници.

„Тренутно врло добро разумемо шта се дешава са површинским резервама угљеника и њиховим токовима, али знамо много мање о унутрашњим залихама угљеника, који доприноси овом кружењу већ милионима година“, наглашава Стефан Фарсанг, водећи аутор студије који је руководио тимом истраживача са Универзитета Кембриџ.

Земља „гута“ угљеник  

Постоји више начина како угљеник доспева у Земљину атмосферу као угљен-диоксид, али се само на један начин може вратити у Земљину унутрашњост, и то спорим померањем тектонских плоча.

Када се ово догоди, угљеник са површине, на пример у облику шкољки и микроорганизама са дна мора у којима је заробљен атмосферски угљен-диоксид, прождире Земљина кора.

Научници су мислили да се већи део овог угљеника затим враћа у атмосферу као угљен-диоксид кроз вулканске ерупције. Али нова студија открива да хемијске реакције које се одвијају у стенама у ствари „гутају“ угљеник и шаљу га дубље у унутрашњост, чиме се спречава да се већи део поново врати на површину.

Резултати овог истраживања су објављени у часопису Nature Communications.