Може ли Београд као Солун да представи своје археолошко благо

Зна се да центар Београда лежи на богатим археолошким остацима. Постоје индиције да се на простору Васине улице и платоа испред Филозофског факултета налазе остаци римског Сингидунума.

„Археолоз знају да је то део Београда где је у потпуности очувана архитектура римског Сингидунума. На то упућују различита истраживања која су спроведена у последњих сто година на неколико места у непосредној околини Студентског трга. Будућа истраживања имају за циљ да покажу конкретне позиције те римске архитектуре. У питању су једна велика улица, главна улица Сингидунума и око ње тротоари и зграде“, објашњава гост Београдске хронике, археолог Стефан Поп Лазић.

Пример како би требало сачувати и презентовати ово археолошко благо у Београду је Солун у коме се поред градског трга налазе остаци Галеријеве палате. Нешто слично би се могло извести и у Београду, јер се на простору Студентског парка налазе римске терме које су откривене 1968. и могле су се видети до 1978. године.

Поред тога, у току реконструкције трамвајских шина у улици Тадеуша Кошћушка 2009. године откривени су остаци из римског периода. Истраживања су обављена, мада није било довољно времена, јер се журило да се поново успостави трамвајски саобраћај.

„Најважније је да је сачувана та архитектура. Она је покривена слојем песка у висини од 30 центиметара, постављен је и геотекстил. У потпуности је заштићена. Ако неко у будућности урбанисти развију неки концепт да се затвори цела та улица за саобраћај, њихов задатак ће бити да осмисле, а археолози да истраже и презентују остатке римског каструма и римског утврђења које се ту налази“, додаје Поп Лазић.

На Косанчићевом венцу је откривена огромна римска вила из раног II века са огромним мозаицима, изузетно квалитетним, јединственим у Сингидунуму и тај простор би могао да буде доступан и изложен. Пројекат постоји, преостаје само да се спроведе.

„Међутим, мора се узети у обзир да је то изузетно значајно место и јако важно јер је ту била Народна библиотека која је срушена у бомбардовању 6. априла 1941. године. Тако да је то једно комплексно налазиште, али поред осталог и римско налазиште“, каже на крају гостовања у Београдској хроници археолог Стефан Поп Лазић.