Готово век традиције у фризерском салону у Улици краља Петра
У фризерском салону у Улици краља Петра у Београду готово век се чува традиција старог заната. Олгица Обешва у радњи ради од 1969. године, а уз фризуре и бријање ту су се деценијама размењивале новине, приче о фудбалу и животне успомене.
У једној од београдских улица постоји место у којем као да је време успорило.
Старинске фризерске столице, четке за бријање, креме и лосиони подсећају на време када су овакве радње биле важан део свакодневног живота града.
Они који су овде долазили пре готово сто година тражили су услуге лицоукрашитеља. Данас традицију салона у Улици краља Петра наставља Олгица Обешва, која у њему ради од 1969. године.
Са супругом Зораном, којег је упознала у средњој фризерској школи, провела је деценије у салону. Заједно су радили, смејали се и славили празнике, док су сталне муштерије временом постајале пријатељи.
„У овој радњи радим од 1969. године. Ово је радња мог мужа, од његовог тече и тетке. Поред је била женска фризерска радња“, присећа се Олгица Обешва.
У салону се највише разговарало о фудбалу и читале су се новине. Комшије су знале да могу да рачунају на помоћ, а Олгица се, како каже, у почетку понашала као и свака друга радница, па многи нису ни знали да је Зоранова супруга.
Уз осмех се присећа и свакодневних ситуација које су обележиле живот у радњи, попут оне када би Зоран брисао излог, док су комшинице у шали коментарисале да имају среће што им мужеви не раде исто.
Салон су посећивали и књижевници, лекари и људи из јавног живота. Међу успоменама остале су и приче о муштеријама које су одлазиле у иностранство, али нису заборављале свог берберина.
Док се Београд мења и модернизује, ова фризерска радња остаје место сусрета, разговора и сећања. У њој се не чува само занат већ и део духа старог града.
