Свештеник Борислав Петрић: Крсна слава повезује генерације и чува духовни идентитет Срба

У сусрет Светој Петки, која се слави 27. октобра, и Светом Луки, 31. октобра, свештеник Борислав Петрић, из храма Светог Илије у Миријеву, говорио је о значају крсне славе, очувању традиције и њеном месту у савременом животу.

Крсна слава повезује претке, садашње генерације и оне које долазе, а њен значај, како истиче Петрић, често осећамо дубље него што умемо да га објаснимо.

„Она је чувар једног наслеђа које је пре свега хришћанско наслеђе, и то наслеђе је обликовало и нас као народ“, каже свештеник.

Зато је важно да деци веру преносимо сопственим примером, а да обичаји не постану важнији од њиховог смисла.

„Много је важније да човек који слави славу, истински у свом срцу и души и у животу осећа припадност цркви Божијој и да има веру у Бога. И онда из те вере да све гради“, истиче Петрић.

Крсна слава је уписана на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа, а њена посебност је у томе што је и данас жива традиција коју Срби чувају широм света.

„Слава је једина непрекинута традиција у Срба. И готово сви Срби свуда, по разним светским меридијанима, славе славу“, каже Петрић.

Суштина славе није у богатој трпези

Духовно богатство, наглашава свештеник, не зависи од материјалног стања, а слава не би требало да буде прилика за надметање у храни и пићу.

„Бити богат у хришћанском смислу речи, у духовном смислу речи, значи имати Бога“, објашњава он.

Уместо да се оптерећују бројем гостију и трошковима, домаћини би требало да славу прославе у складу са својим могућностима. Петрић указује да се понекад за славу подижу и кредити, а да се прослава из породичног дома премешта у ресторане и кафане.

„Али треба да имамо једну умереност у свему, прво у вери, а потом и у манифестацијама те вере“, поручује свештеник.

Младима који тек заснивају породице саветује да не страхују од тога како ће организовати славу. Довољно је почети од основних славских обележја – колача, свеће, жита, вина и славске иконе, а прославу временом прилагођавати својим могућностима.

Слава је прилика за помирење

Крсна слава може бити и повод да се обнове нарушени односи, да се пружи рука помирења и да се затражи опроштај.

„И свaкa порука у цркви јесте порука мира. Мира, љубави и радости за друге“, каже Петрић.

Према његовим речима, славе које долазе прилика су да се помиримо са рођацима, комшијама и људима са којима смо се удаљили, понекад и без правог разлога.

„И онда станемо пред славску икону, пред ту једну светињу која је заиста огромна, пред славску свећу, и схватимо да су то све небитне ствари. И да заиста треба да људима праштамо и да тражимо од њих опроштај“, истиче свештеник.

Како сачувати славу далеко од завичаја

Живот у иностранству и другачије породичне околности не морају да буду препрека очувању традиције. Петрић наглашава да обичаје треба прилагођавати времену и месту у којем живимо, без инсистирања да се слава данас прославља на исти начин као у време наших предака.

„Не треба да инсистирамо на томе да сада славимо као што су наши ђедови славили, на пример, јер они су у једном другом времену живели“, каже он.

Важно је да жеља за прослављањем славе остане жива и да она вернике, кад год је то могуће, приближава цркви.

На крају, Петрић поручује да крсна слава треба да буде повод за заједништво и превазилажење разлика.

„Да црква Христова, а и ми као верујући људи који представљамо ту цркву, не само свештеници, него и верници, будемо један мост, пре свега пружена рука, један начин да покушамо да увек сведочимо мир Божији и радост Божију за све нас“, закључио је свештеник Борислав Петрић.