Зашто данашњи ручак садржи мање хранљивих материја него онај у прошлом веку

Извештај који је ове недеље објавила организација Дип сајенс венчерс (Deep Science Ventures - DSV) открива забрињавајући тренд смањења хранљивих материја у храни.

Истраживачи су установили да просечне концентрације гвожђа у 29 врста воћа и поврћа бележе пад од 50 одсто у поређењу са 1940. годином. Бакар је опао за 49 процената, а магнезијум за 10 одсто. Шаргарепа, кромпир, грашак и купус, традиционални састојци недељног ручка, нашли су се међу највише погођеним културама.

Слична ситуација примећена је и код меса, према одвојеној анализи британског Института Квадрам (Quadram Institute) из 2024. године, која је упоређивала савремену говедину са подацима из 1992. године. Научници су открили знатно ниже нивое јода и неколико витамина Б комплекса, укључујући Б1, Б2, Б6, Б12 и фолну киселину.

Ипак, иста студија показала је да су нивои гвожђа, селена, калцијума, магнезијума и калијума у данашњим узорцима говедине виши него пре 34 године.

Недостатак ових кључних елемената неприметно нарушава опште здравље људи. Гвожђе преноси кисеоник кроз тело, а његов мањак доводи до хроничног умора и анемије, док је фолна киселина посебно важна за труднице.

„Већ 60 година меримо сигурност хране у калоријама и тонама по хектару, и у томе смо изузетно успешни", објаснио је Вили Самерс, виши сарадник за климу у организацији DSV. „Међутим, тихо смо празнили оно што се заправо налази унутар наше хране", додао је Самерс.

Цена напретка пољопривреде

Модерна пољопривреда има двоструки ефекат на оно што једемо. Због високих захтева тржишта за лепшим поврћем које дуже траје на полицама, фармери су усвојили методе које максимизују приносе.

Последица је такозвани ефекат разблаживања, где усеви који су узгајани да расту већи и бржи производе више угљених хидрата, али не успевају да повуку исту количину минерала из земље. Интензивна обрада и непрестано понављање истих култура временом нарушавају структуру земљишта и његову плодност.

Климатске промене додатно компликују ситуацију. Више угљен-диоксида у атмосфери убрзава фотосинтезу, што омогућава бржи раст биљака, али то често значи смањену нутритивну вредност. Студија објављена у часопису Nature показала је да усеви који расту у оваквим условима стварају више угљених хидрата, али садрже мање цинка, гвожђа и протеина.

Овај нутритивни пад представља посебан ризик за људе са неправилном исхраном, али и за кориснике лекова за мршављење попут оземпика, маунџара и виговија. Будући да ови третмани потискују апетит, пацијенти једу драстично мање, па нутритивна густина сваког залогаја постаје неупоредиво важнија.

Према подацима стручњака, више од две милијарде људи широм света већ има барем један недијагностикован дефицит микронутријената.

Регенерација као кључ здравља

Суочени са овим проблемима, пољопривредници и научници окрећу се новим, а заправо старим моделима узгоја. Промоција регенеративне пољопривреде нуди решење кроз садњу покровних усева чија је сврха обнова тла, као и кроз обавезну плодоредну ротацију и минималну обраду земље.

На тај начин се чувају микроорганизми у земљишту који помажу биљкама да ефикасније апсорбују есенцијалне нутријенте из природе.

Док наука тражи дугорочна решења за очување квалитета пољопривредних култура, разноврсна исхрана остаје најсигурнији ослонац за очување здравља. Организација DSV заговара системски приступ у ком би пољопривредници били финансијски награђивани за нутритивни квалитет својих усева, чиме би храна на нашим трпезама дугорочно поново постала богата и корисна онако како то природа налаже.