Изазови у образовању и митови о знаковном језику

О свакодневним изазовима, баријерама у образовању и запошљавању, као и о новим шансама и доступности информација, у емисији „Јутро је“ Радио Београда 1 говорила је Слађана Гордић, секретарка Градске организације глувих Београда.

Према њеним речима прва и основна област у којој је потребно направити системске промене јесте образовање. У нашем образовном систему знаковни језик још увек није званично интегрисан у наставу, што директно утиче на когнитивни развој и домете глуве деце.

„Код нас се знаковни језик не користи у образовању, већ се фокус ставља на рехабилитацију говора. То доводи до последица да ниво образовања ове деце често није у складу са њиховим стварним когнитивним способностима, а све због неприступачности језику. Глуве особе се увек залажу за двојезично, билингвално образовање, у коме се српски знаковни језик користи као језик наставе“, истакла је Гордић и објаснила да је научно доказано да рано излагање знаковном језику даје најбоље резултате.

„Знаковни језици заправо развијају когнитивне способности, супротно од онога што људи мисле. Моје дете чује, али са њим знакујем од самог почетка. Још пре него што је проговорило, ми смо могли да комуницирамо јер је бебама покрет много својственији од говора.“

Тумач је мост за обе стране

На тржишту рада и сфери запошљавања, проблем комуникације је највећа препрека. Чак и када глува особа успе да заврши виши ниво образовања уз огроман труд, најчешће завршава на мануелним пословима који не одговарају њеним квалификацијама, док се улога тумача често погрешно разуме.

„Када говоримо о препрекама, најчешће се каже: 'То је тумач за глуве'. Међутим, тумач је подједнако потребан и чујућој особи. Потребан је, рецимо, шефу како би обавио разговор са својим запосленим и успешно водио посао. Тумачи су заправо мостови у комуникацији између нас као корисника знаковних језика и чујућих особа“, објаснила је секретарка Градске организације глувих Београда.

Ипак, постоје и позитивни примери и значајни кораци напред. Градска организација глувих Београда ове године је обележила значајан јубилеј – 100 година постојања. Поред тога, направљен је и велики искорак у стандардизацији учења језика.

„Пре неколико година акредитовали смо школу за учење српског знаковног језика, од нивоа А1 до Ц2. Уз подршку програма Ерасмус+ и пројекта 'Знакујмо', израдили смо уџбенике за нивое А1 и А2, а сада је завршен и уџбеник за ниво Б1. Оно што је заједници глувих изузетно важно и на чему инсистирамо јесте да су предавачи у нашој школи глуве особе, као изворни корисници језика који су прошли одговарајућу обуку.“ рекла је Гордић, и додала да – иако у Београду организација окупља око 1.500 активних чланова, на располагању имају свега пет тумача, као и један глуви релеј-тумач, који је кључан за комуникацију са странцима, глувослепим особама или особама са вишеструким инвалидитетом.

Пет тумача на 17 београдских општина далеко је од довољног, а ситуација је још комплекснија у унутрашњости Србије. Док у већим центрима попут Чачка постоје тумачи, мања места и околна села остају непокривена.

Спас у свакодневном функционисању донела је модерна технологија.

„Све што је у здравству, од самог заказивања прегледа које се врши телефоном, захтева подршку. Данас имамо онлајн услугу превођења која ради на територији читаве Србије. Глуве особе преко апликације могу да добију услугу тумача који дежура и чека позив. То је драстично олакшало ствар, јер тај тумач може одмах да преведе разговор глуве особе са било којом чујућом особом, без обзира на то где се у Србији налазе“, закључила је Слађана Гордић секретарка Градске организације глувих Београда, гостујући у Јутарњем програму радија, и упућутила позив свим чујућим особама које желе да науче макар основе српског знаковног језика да им се обрате и тиме учине велики корак ка инклузивнијем друштву.