Џепарац за кућне послове – добар начин да деца науче вредност новца или лоша навика

Код куће су нека деца добијала недељни џепарац у готовини, који се сваке године благо повећавао. Друга нису добијала ништа – висина и „стопа инфлације“ тог новца углавном су зависиле од тога колико је породица била имућна.

Било је нормално да се раде кућни послови које би родитељи задали и обично би добијали џепарац за то.

Појава апликација за управљање дечјим новцем, праћење потрошње и других сличних алата променила је ситуацију за данашњу децу, али и за њихове родитеље.

Времена су се променила, али људска природа није. Одлуке о џепарцу и даље отварају нека вечна питања која занимају бихевиоралне економисте попут мене. Да ли деца треба да зарађују новац само „на тржишту“ – на пример, обављањем послова за комшије? Или и њихов труд код куће треба наградити новцем?

Ако децу плаћамо за кућне послове, да ли ризикујемо да од њих направимо особе којима је новац важнији од чињења добрих дела због њих самих?

Чинити добро због самог чињења добра

Идеја да новчана награда може да „потисне“ нечију унутрашњу (независну и личну) мотивацију да нешто уради није нова.

Бихевиорални економисти деценијама истражују ову идеју. Примера ради, проучавајући да ли понуда новчане награде за добровољно давање крви смањује вероватноћу да ће људи то учинити.

Докази о томе да ли заиста долази до овог потискивања мотивације су различити. Такође још није у потпуности јасно зашто се то дешава у неким случајевима, али не и у другим, иако нова истраживања указују на то да давање привилегија или награда заснованих на „части“, уместо новца, може да очува унутрашњу мотивацију.

Када је реч о деци и кућним пословима, добри економисти размишљају о подстицајима, али и порукама које родитељи шаљу када деци плаћају за обављање одређених послова.

Свакодневни кућни послови

Шта ако родитељи плаћају детету за уобичајене, свакодневне послове, попут поспремања стола или шетања пса. У том случају родитељи му, посредно, поручују да ће оно бити плаћено за оно што други чланови породице раде без додатног новца или признања.

То би могло да доведе до тога да се дете осећа другачијим од осталих чланова породице, у смислу да нема друштвено очекиване одговорности које се обављају без материјалне награде.

Такође би могло да ослаби схватање да „сви сваког дана доприносимо нашој породици“.

Истовремено, дете би могло да добије поруку да треба да доприноси само онда када је за то плаћено.

Посебни послови

А шта ако се детету понуди посебан посао – попут прања аутомобила или помагања родитељима у кречењу куће – за одређену новчану награду.

У овом случају сам посао је нешто захтевнији и могао би да буде поверен некоме ван породице: родитељи би, на пример, могли да плате другој особи да га обави. Поред тога, остали чланови породице тај посао не обављају редовно.

У таквој ситуацији порука је да је реч о посебној прилици да дете стекне одређену вештину, помогне родитељима да уштеде новац и заузврат добије награду.

А шта је са редовним џепарцем?

Ако родитељи могу да приуште редован џепарац који детету омогућава да себи приушти мање ствари – попут одласка у биоскоп једном месечно са пријатељима – тај новац не мора да буде повезан са обављањем кућних послова.

Уместо тога, може се представити као начин да дете научи како да управља новцем.

Без новца којим треба да управља, дванаестогодишњак са бројним материјалним жељама могао би касније да постане шеснаестогодишњак који не зна како да штеди или контролише своју потрошњу.

Суштина редовног недељног џепарца више је у томе да се детету помогне да сазри у финансијски одговорну одраслу особу, а мање у томе да му се плати за посао обављен у кући.

Ако не можете да приуштите да детету дајете недељни џепарац, проналажење локалног посла који оно може да обавља за комшије одлична је могућност.

Прилике за животне лекције

Ако ваше дете, као и остали чланови породице, обавља једноставне, свакодневне кућне послове, то може бити добра припрема за одрастање и развијање унутрашње мотивације да помаже другима.

Плаћање за такве послове не би требало да буде неопходно и могло би да има негативне последице. Уместо тога, размислите о плаћању за посебне послове који мотивишу децу да савладају нове вештине, уз мањи ризик да ће бити ослабљене друштвене норме које желите да усвоје.

Ако желе више џепарца, охрабрите их да свој труд понуде комшијама, а ако сте у могућности, дајте им умерен недељни џепарац како бисте их научили вештинама управљања новцем.

Родитељи могу помоћи деци да одрасту у одговорне, финансијски мудре и друштвено оријентисане одрасле особе ако промишљено приступе односу према раду, новцу и заједници.