Брак на удару: Када вештачка интелигенција постане опсесија

У САД расте забринутост због потенцијално опасних ефеката вештачке интелигенције на ментално здравље, а једна од најновијих прича стиже из Орегона, у случају где је ChatGPT постао средиште породичне драме.

Кејт Фокс тврди да је њена породица доживела „драматичне тренутке и велике кризе" пошто је њен супруг Џо Чеканти почео да проводи све више времена комуницирајући са четботом.

Он је у почетку користио ChatGPT за практичне сврхе – развој идеја, планирање пројеката и решавање свакодневних недоумица. Међутим, комуникација са четботом временом је постала све интензивнија и личнија. Разговори су се продужавали на више сати дневно, а у појединим периодима трајали су и до 12 сати.

„Први пут смо се озбиљно посвађали због ChatGPT-а. Имала сам осећај да разговарам са зидом – као да сам га изгубила“, навела је Кејт, и додала да је постепено приметила промене у његовом понашању: повлачење из породичног живота, ослабљену концентрацију и све израженију преокупираност комуникацијом са вештачком интелигенцијом.

Прекомерна употреба четбота, предности и мане

Чалнови породице су у једном тренутку посумњали да је реч о здравственом проблему, па су разматране и могуће дијагнозе које би могле објаснити наглу промену личности и когнитивних способности. Ипак, како преноси Гардијан, временом је постало јасно да је централни фактор у његовом понашању била управо прекомерна употреба четбота.

Неколико дана након покушаја да се дистанцира од четбота, извршио је самоубиство. Његова супруга је уверена да је прекомерна употреба вештачке интелигенције допринела погоршању његовог психичког стања, док стручњаци истичу да су у оваквим случајевима узроци најчешће вишеслојни.

Ово није изолован случај. У Сједињеним Америчким Државама већ су покренуте поједине тужбе против технолошких компанија које развијају АИ системе, укључујући и OpenAI, уз тврдње да су њихови производи допринели погоршању менталног стања корисника или подстакли деструктивно понашање. Иако су такви правни поступци још у раној фази, они указују на растућу забринутост дела јавности.

Стручњаци за ментално здравље упозоравају да четботови, због начина на који су дизајнирани, често делују афирмативно и подржавајуће, што код рањивих особа може појачати осећај блискости и зависности. „Ако систем константно потврђује ваша уверења и не поставља границе, то може бити проблематично за особе које већ имају психолошке потешкоће“, наводи један од саговорника Гардијана.

Компаније које стоје иза ових технологија истичу да раде на унапређењу безбедносних механизама и да ВИ системи нису намењени као замена за професионалну психолошку или медицинску помоћ

„Ово су невероватно срцепарајуће ситуације и наше мисли су са свима који су погођени“, рекао је портпарол OpenAI Џејсон Деутром и додао „Настављамо да унапређујемо обуку ChatGPT-а како бисмо препознали и реаговали на знаке невоље, смирили разговоре у осетљивим тренуцима и усмерили људе ка подршци у стварном свету, тесно сарађујући са клиничарима и стручњацима за ментално здравље".

Ипак, случај који преноси Гардијан показује колико је танка линија између корисног алата и потенцијално штетне зависности.

Све већа употреба вештачке интелигенције у свакодневном животу намеће и питање регулативе, одговорности и јасног информисања корисника о ограничењима ових система. Док технолошки напредак наставља да обликује друштво, приче попут ове подсећају да психолошке и друштвене последице не смеју остати у сенци иновација.

У Србији, помоћ и подршка могу се наћи на Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић" и центру „Срце".