Колико је „буђење с петловима" заиста здраво

Порука је једноставна: устаните раније – бићете успешнији. Међутим, наука нуди сложенију слику. За многе људе буђење у 5 ујутру није питање дисциплине, већ биологије.

Кључни појам је хронотип – индивидуални биолошки ритам који одређује када се природно осећамо будно или поспано. Истраживања показују да је хронотип делимично генетски условљен и да се мења током живота: адолесценти су склони каснијем одласку на спавање, док се са годинама ритам често помера ка ранијем буђењу.

Већина људи није ни изразита „шева“ ни изразита „сова“, већ негде између.

Јутарњи типови лако устају рано, често и без аларма, и тада су најпродуктивнији.

Вечерњи типови достижу врхунац енергије касније током дана и боље функционишу увече.

Предност шева – ствар биологије или система?

Студије показују да јутарњи типови чешће бележе бољи школски и академски успех, ређе пријављују употребу психоактивних супстанци и чешће редовно вежбају. Са друге стране, вечерњи типови у просеку пријављују више стреса, умора и сагоревања.

Једно од објашњења лежи у појму „социјални џетлег“ – нескладу између унутрашњег биолошког сата и друштвених обавеза. Савремено друштво организовано је око раног почетка радног дана и школе.

„Када се природни ритам поклапа са тим распоредом, лакше је одржати висок учинак. Када се не поклапа, јавља се хроничан недостатак сна и повећан ризик од здравствених проблема, попут дијабетеса, високог крвног притиска и гојазности", објаснио је проф. Кристоф Рандлер са Универзитета у Тибингену.

Зато рано буђење само по себи не ствара успех. Људи постижу најбоље резултате када су им обавезе усклађене са биолошким ритмом, наводи се у студији објављеној у часопису The Conversation.

Може ли се хронотип променити?

Хронотип није лако променити, али мања прилагођавања могу помоћи. Уместо наглог померања аларма, препоручује се постепено ранији одлазак на спавање, укључујући викенде. Јутарње излагање дневној светлости и ограничење екрана увече такође могу олакшати ранији ритам.

Ипак, биологија поставља границе. Почетни налет енергије након увођења нове рутине често је последица мотивације, а не трајне промене унутрашњег сата.

Стручњаци саветују вођење дневника спавања, праћење нивоа енергије током дана и обраћање пажње на то колико брзо заспите. Слободни дани без обавеза често најбоље откривају природни образац сна.

Закључак је једноставан: права продуктивност не лежи у томе да ли устајете у пет ујутру, већ у томе да своје обавезе ускладите са начином на који ваш мозак и тело заиста функционишу, закључио је проф. Кристоф Рандлер са Универзитета у Тибингену.