Шта доноси промена имена или презимена

Бисерко, Свиленко, Дуга, Киша, Мирођија, Мргуд и Рис – најчуднија су имена у Србији. Према званичним подацима Завода за статистику, најчешћа имена тренутно су: Јелена, Милица, Марија, Драгана, Мирјана и Драган, Александар, Милан, Никола и Зоран.

Лазар, Војислав и Тамара своје име никада не би мењали. Међутим, има и оних којима се сопствено име не допада. Закон им даје могућност и право да га промене, а цена је око 800 динара.

У Управи Града Београда кажу да право на промену личног имена имају сви након навршене 15. године живота. Људи не одлазе често код матичара из тог разлога, а када оду разлози су различити, најчешће породични или лични.

„Из моје праксе то је најчешће због неких нарушених породичних односа из прошлости. Особа када промени име, осећа вид олакшања и као да креће себе да изнова и изнова гради. То није само хир, него поновни осећај припадања који нису имали у својој примарној породици“, каже Јована Стојковић, психолог.

Неретко се мењају и презимена. Начешће после развода. Дешава се да мајке инсистирају да дете носи искључиво њихово девојачко презиме па немају сви чланови породице исто презиме. 

„То није својствено за нашу културу. Сигурно и да муж ако пристане на то, сигурна сам да ће тај пар од старта трпети неки вид притиска. То је лична ствар, али некако самим тим што је нама културолошки тако наметнуто, ми то желимо, презиме заједничко представља 'Ми постајемо МИ'“, објашњава Јована Стојковић.

У Управи Града Београда кажу да је промена презимена знатно чешћа, а процедуре су једноставне и почињу подношењем захтева у матичној служби према месту пребивалишта.