Зашто је и даље важно да ђаци пишу руком

Слово по слово, Мелиса Хофман дебелим фломастером исписује реч „развој“ на розе папирићу. Лепо читко, калиграфским рукописом, за плакат на часу биологије. „Лепо изгледа и долази из срца. Некако је личније кад се пише руком“, каже ученица деветог разреда школе у Кемпену.

Поред ње у клупи седи Џесика. И она воли да пише руком и зато свесно одлаже мобилни телефон. „Волим да испробавам нове стилове писања. Обожавам да пишем права писма, о којима могу да размислим“, прича она. „Једноставно волим да пишем.“

Али свакодневица ученика у Кемпену све је дигиталнија: мобилни, таблет, конзола. Самуел не воли да пише руком и сматра да је дигитално писање знатно ефикасније. „Бољи сам на рачунару, тамо може брже да се пише“, каже он. „Није толико напорно за шаке. За свој рукопис никад нисам добио комплимент.“

Нема правог учења преко тастатуре

Некле Булут предаје на Универзитету у Минстеру и докторирала је на теми развоја правописа код деце у основној школи. „Када се упореде та два процеса, писање руком и писање на тастатури, примећује се да преко тастатуре можемо готово дословно да хватамо белешке“, каже она. „То је потпуно другачија брзина него код писања руком.“

И сасвим другачије оптерећење: према студији Удружења за образовање и васпитање, у средњим школама ни половина ученика не може да пише дуже од пола сата без грчења или замора. Јер рукопис значи и вежбу – а ње је у дигиталном свету све мање.

Притом, писање руком помаже при учењу. „Када нам прсти лете преко тастатуре, заправо не учимо како треба“, каже Некле Булут. Код писања руком, напротив, свесно бирамо које ћемо информације забележити. Тако људи могу трајније да усвоје садржаје и боље их запамте.

„Код писања руком морам да испишем свако појединачно слово. Ти покрети остављају трагове у мозгу“, објашњава истраживачица. „Студије показују да деца у основној школи боље памте слова када су их писала руком.“

Из руке у главу

И у школи у Кемпену рукопису се придаје велики значај. „Постоји изрека: ’из руке у главу’. Код учења речи важно је да се оне испишу, како би се и сложеније ствари у вишим разредима лакше памтиле, јер су заиста написане“, каже наставница Верена Шепан. Без дигиталног учења више не може – али исто тако не може ни без аналогних метода.

Да би подстакли писање руком, у школи у Кемпену се до деветог разреда свесно одустаје од таблета на настави. Верена Шепан се залаже за средњи пут: „У овој школи придајемо значај рукопису, али радимо и са таблетима“, каже она. „Деца често функционишу хибридно. Пишу руком, али паралелно имају иПад на располагању за истраживање.“

Писање руком је тренинг за мозак

Такву комбинацију, када деца, на пример, пишу руком такозваним паметним оловкама по таблету, позитивно оцењује и истраживачица Некле Булут: „Неке студије показују да је површина таблета глађа од папира и зато покрети морају да буду контролисанији“, каже она. За ученике код којих је рукопис углавном аутоматизован, то обично не представља велики проблем. Ако су још у развојној фази, има смисла да то најпре уче на класичан начин.

Према мишљењу стручњака, писање руком доноси огроман образовни добитак: ко редовно узима оловку у руке, прави мање правописних грешака, чита течније и боље памти садржаје. Већ само држање оловке у шаци и њено вођење активира бројне мишиће, зглобове и мождане регије.