Хероине из комшилука: Биљана и Надица мењају свет деци којој је подршка најпотребнија

Биљана Стојановић из Ниша, мајка троје деце и лекар по струци, свој животни позив пронашла је кроз лично искуство као мајка дечака са аутизмом. Уместо да се повуче пред проблемима, одлучила је да се бори за инклузивније, праведније и саосећајније друштво за сву децу. Данас је ослонац породицама које се суочавају са сличним изазовима.

Надица Стојановић из Лесковца, библиотекарка, уметница, хуманитарка – књигама, стриповима, илустрацијама и културним пројектима мења свет око себе. Свака њена изложба и радионица је нова шанса да деца стварају, развијају се и буду прихваћена без разлика.

Докторка Биљана Стојановић наглашава да је извор њене снаге за ангажовање управо син Оливер.

„Нажалост, немају сви родитељи те капацитете, зато сам ја ту као пример да можда и неког другог родитеља подстакнем. Ја верујем да снага лежи у нама, у свакоме од нас је неки успавани џин који само треба да се пробуди. Неко је способан да га пробуди сам, негде је потребно друштво за то буђење“, напомиње докторка.

Управо награда Европске уније то промовише, да активни грађани у активној заједници могу довести до неких промена.

„Мене је моје дете подстакло, да радим све ово што радим, а сматрам да неће мом детету бити боље док својој деци не буде боље. Тако да се ја кроз то своје ангажовање и волонтаризам у удружењу Дан у Нишу залажем за системске промене и да локална заједница развије услуге које би нама породицама значиле и нашој деци са аутизмом.“

Библиотекарка и уметница Надица Стојановић сматра свакако да човек у себи мора да има емпатију за другога, а да кроз свој рад подстичемо и друге да се укључе у рад разних удружења и помогну особама којима су помоћ и подршка неопходни за самостално функционисање.

„Кад кренете да радите и све што радите, радите из срца, не очекујете ничију захвалност, већ вам је добро и драго вам је да особама којима помажете буде добро“, истиче Надица Стојановић.

Инклузија није само школска инклузија

Биљана Стојановић напомиње да када се прича о инклузији, углавном се говори о школској инклузији. Међутим, родитељима деце са аутизмом је потребна подршка и када она заврше школу.

„Тада рецимо, деца са аутизмом губе право на личног пратиоца, као да та дијагноза престаје са завршетком школовања. Тако да требало би да се развијају услуге које би нас дочекивале како наша деца расту и ми управо сада, уз подршку Европске уније, као удружење имамо један пројекат Под кровом подршке – корак ка самосталности“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Циљ је успостављање услуге становања уз подршку, како би деца могла да наставе живот у својој заједници уз подршку која им је потребна, уместо у установама.

Удружење „Наш свет“ са којим сарађује Надица Стојановић, бави се младима којима је потребна подршка у самосталном функционисању.

„Кренула сам да радим са њима ликовне креативне радионице и правили смо различите уметнине. Тај рад се наставио, а такође укључујемо и младе из редовних средњих школа како би они имали начин да упознају своје вршњаке и да схвате које су њихове потребе. Радимо и радионице на тему људских права и разговарамо са младима о ономе како би најбоље било да схвате начин како да комуницирају са својим вршњацима којима је потребна подршка у самосталном функционисању“, објашњава уметница.

Значај награде

Биљана Стојановић открива да су је за награду Делегације Европске уније у Србији кандидовала њена старија ћерка Катарина и син Тадија, а награда јој пре свега значи видљивост.

„Набројили сте неке моје животне улоге, али рођењем детета са аутизмом сам без многих и остала. Више не радим као лекар, али сам нашла неке нове животне улоге, захваљујући Оливеру, тако да ми ова награда, мени лично као жени, значи видљивост, а и видљивост за све оно што ја радим“, наглашава награђена хероина, која је у међувремену основала и издавачку кућу „Пикто књига“ која издаје књиге прилагођене деци са аутизмом.

За Надицу Стојановић награда значи промоцију лепоте различитости за коју се она својим радом залаже.

„Маја и јуна месеца била је изложба колажа у Библиотеци града Београда која је имала хуманитарни карактер и која је била добро прихваћена. Ти колаже су у папиру израдили чланови удружења Наш свет из Лесковца. Колаж као технику изабрала сам из разлога што су то парчићи делова папира који не изгледају спојиво, а заправо када се споје, различитости, знате, онда чине једну савршену целину“, напомиње награђена хероина.

Награда такође носи исту поруку, додаје Надица Стојановић, а то је позив свима да се прикључе и промовишу лепоту различитости.