Спасовдан – дан када молитва тече улицама Београда

Ове године литија добија посебно светлу димензију – јер ће на њеном челу, уз српског патријарха Порфирија, бити и рука Светог Саве, преостали део моштију нашег првог архиепископа и светитеља. Рука која је благосиљала, писала законе и крштавала, сада нас позива да обновимо своје срце, као што се обнавља лице Београда овим празником.

Поводом спасовданске литије, јереј Стеван Јовановић, свештеник Српске православне цркве, објаснио је дубоки смисао овог празника, снагу литије. Шта за нас православне хришћане значи празник Вазнесења Господњег – Спасовдан?

„Спасовдан спада у круг најважнијих празника у години и представља део Господњег празника, представља круну онога што ми називамо спасење човечанства, људског рода из једног простог разлога. Господ је сјединио божанску природу са људском, и она није разорена чак ни људским покушајима. Она је васкрсла, а у Светом писму се каже да је то јединство Бога и човека, које је неразориво за вијек и вијекова”, навео је свештеник.

Београд већ вековима слави Спасовдан као градску славу. Какав је историјски значај овог дана за главни град?

„Од 1862. године, која је, нажалост, код нашег народа обележена трагедијом код Чукур-чесме, митрополит Михаило започео је Спасовданску литију и тада је дао благослов да се подигне Вазнесењска црква. Некада је литија ишла од Вазнесењске цркве, преко Теразија, до Саборне цркве и Патријаршијског двора, а онда се преко Зеленог венца враћала до Вазнесењске цркве. Тада су била три молитвена стајања, једно код Теразијске чесме, једно код Саборне цркве, а треће код Вазнесењске цркве, где се литија и завршавала”, подсетио је свештеник.

Наводи да се од 2021. године, с обзиром на то да имамо нови саборни храм српског народа, Храм Светог Саве, имамо ново стајање на Славији, где патријарх прочита одређени важан одломак из Јеванђења. Одатле се литија наставља ка Храму Светог Саве где се и завршава се молитвом.

Зашто је важно да верници буду део литије?

„На тај начин освештавамо наша срца и простор у коме живимо. Важно је да јесмо духовни и да нам су нам важне хришћанске вредности. Сви велики градови у Европи имају своје процесије, односно литије. То је и туристичка атракција, поред духовног догађаја”, истакао је јереј Стеван Јовановић.

Објашњава како је Никола Бошковић, отац Руђера Бошковића, у периоду од 1677. године, отишао у манастир Милешеву, где записује шта су све Турци опљачкали из манастира, и великим откупом од Турака откупљује руку Светог Саве и део часнога крста Господњег. О томе је оставио запис почетком 18. века.

„Спасовданска литија креће у 19 сати испред Вазнесењске цркве, па преко Трга Славија, затим преко Светосавског платоа до Храма Светог Саве где ће бити одржана патријархова беседа. Позивам све и грађане и туристе да буду део ове свечане литије, да прођемо заједно молитвом и превазиђемо, макар на тренутак, разлике међу нама“, рекао је на крају јереј Стеван Јовановић, свештеник Српске православне цркве.