Да ли се све дешава са разлогом или је наш живот препуштен на милост и немилост низа случајности

Није истина да контролишемо свој животни пут, тврд професор Брајан Клас, али утичемо на све. Истовремено, илузија контроле коју имамо и спајање са наративом да све дешава са разлогом доводи до тога да погрешно разумемо свет и правимо грешке.

Много ствари се једноставно дешава. А када погледамо узрочни ланац догађаја који производе исходе, он није уредан и јасан. Неуредан је. Говоре нам да игноришемо буку и фокусирамо се на сигнал, али то је грешка јер бука је место где се дешавају многи од најважнијих и најзначајнијих догађаја у животу.

Једна од кључних идеја професора Класа је да када верујемо да имамо утицај на збивања, али веома ограничену контролу, почињмо да видимо свет другачијим очима, почињемо да се понашамо другачије и прихватамо ограничења онога што можемо, а шта не можемо да урадимо.

Када замишљамо да се све дешава са разлогом, то нас доводи до когнитивних грешака. Такође нас тера да иза догађаја у нашим животима уписујемо идеје које су фундаментално погрешне. Научни докази показују да се све не дешава са разлогом и стога је потребна филозофска промена у начину на који размишљамо о свету ако се неке ствари дешавају произвољно, насумично или као нуспроизвод теорије хаоса која ствара лутке какве смо сви ми од случајних догађаја.

Жеља да уредимо свет

Историја идеја у свету, по мишљењу проф. Класа, у основи је историја покушаја да се сложеност и неред света угурају у заиста уредну и сређену причу о томе зашто се ствари дешавају. А ово је делимично изведено из религије где су људи желели да имају уређен свет дат од бога. Идеја да постоји ова врста случајне природе стварности потпуно је у супротности са идејом да је све планирано од стране вишег бића.

Како се наука развијала и научна револуција, долази до још једне промене. Није нужно да је све у вези са богом, већ се све врти око механичких модела физике. И у том случају се мора елиминисати бука и случајност да би се добила јасна једначина. Било да је то Адам Смит који говори о руци која води нашу економију или начинима на које је Исак Њутн представио промене и дао невероватно моћне једначине да објасни свет, увек смо покушавали да пронађемо објашњење које делује уређено и рационално.

На крају када се погледа интелектуална историја света, случајност је систематски уређена. Када покушавамо да разумемо зашто су нам се неке ствари догодиле у животима, наш мозак је еволуирао да би имао смисла у обрасцима, зато што је предност преживљавања у откривању образаца.

Обрасци нам помажу да преживимо

Ако замислимо да смо праисторијски ловац-сакупљач који види полеглу траву или чује звук, помислићемо или да тамо нема ничега или да је можда у близини сабљасти тигар који чека да нас поједе. Ако претпоставимо да тамо нема ничега, а испостави се да је сабљасти тигар, умрећемо. Али ако кажемо: „У реду, мислим да је то нешто на шта треба да обратим пажњу“, чак и ако тамо нема ничега, онда ћемо преживети. Тако су кроз преживљавање најспособнијих и еволутивне обрасце, наши мозгови хипер-усклађени на откривање образаца.

То значи да када нам се дешавају случајне или наизглед случајне ствари, алергични смо на објашњење да је то било само произвољност. И тако смо склопили уредну и чисту причу од А до Б. То је проблем јер када нам се дешавају ствари над којима немамамо контролу и приписујемо им ову врсту намерности, погрешно смо научили лекцију, тврди проф. Клас.

Прошлост разумемо, а садашњост не

Занимљиво је и то што ово разумемо када размишљамо о прошлости, али не разумемо када размишљамо о садашњости. Дакле, када гледамо научнофантастичне филмове, на пример, који замишљају путовање кроз време, упозорење које се увек издаје, а које људи у основи прихватају, јесте да не смеју ништа да мењају јер ће тако избрисати себе из будућности или фундаментално промените обрасце којима ће се затим вратити када се врате у своје садашње време.

Проблем је што када размишљамо у садашњости, никада не размишљамо на тај начин. Никада не замишљамо да ако згњечимо бубу или ако разговарамо са неким, да тако мењамо будућност. Али, наравно, обрасци узрока и последице се не мењају без обзира да ли су у прошлости или садашњости. Они функционишу исто све време.

Зато је менталитет који имамо према прошлости исправан – да стално мењамо будућност, да је оно што радимо важно – али смо истовремено на то помало алергични, јер нам је застрашујућа помисао да сваки наш чин има непредвиђене ефекте таласа који ће променити свет и преобликовати нашу будућност, што је збуњујуће, али је такође истинито, наглашава Клас.

Када пажљиво погледамо природу узрочности, стварности и постојања јесте да се ствари које су збуњујуће дешавају све време, а ми их једноставно игноришемо. А када завиримо у њих, почињемо да видимо један сасвим другачији свет и онај који може бити испуњавајући ако заиста прихватимо да се неке ствари не дешавају са разлогом и да заправо имамо живот и друштво које је заокупљено теоријом хаоса.