Рано устајање, правилна исхрана и хидратација: Кључ за успешан дан

Професор Дилигенски наводи да је научио рано да устаје јер му радно време почиње у седам ујутру, али да сматра да је то доборо и корисно.

„Они који устају раније, чак неки око пет сати, то најпродуктивнији део дана да се уради оно најтеже што вас чека. Друго, кад сте ви ефикасни и радите нешто, ви имате и осећање задовољства и самопотврђивања. Радите оно што треба и како треба и једноставно што кажу, 'ко рано рани три куће гради'“, истиче професор.

Нутриционитскиња Тања Бакрач се слаже да је рано устајање добро, а да је за почетак дана најбоље да попијемо свеже цеђен сок од поврћа или воћа, а после тога да поједемо нешто на бази житарица које су сложени угљени хидрати, који ће нам дати енергију да испунимо све захтеве које нам доноси дан.

Новаков рецепт за почетак дана

На пример, Новак Ђоковић каже да воли да започне дан са изблендираним кореном целера уз мало лимуна и са млаком, минералном водом. Целер је одавно познат у свету. Чак постоје докази да се на Медитерану још пре хиљаду година гајио целер, односно претече целера. Такође у Египту се у медицинске сврхе користио. Спортисти у античкој Грчкој су такође били награђивани листом целера за своја спортска достигнућа, објашњава нутриционисткиња.

„То је једноставно једна биљка која има висок садржај воде и у том смислу нас хидрира што је најважније да у току дана будемо континуирано хидрирани јер у воденој средини се одвијају сви метаболички процеси, онда такође садржи велики број минерала, витамина, пре свега има доста калијума који одржавају мишићни систем, и срце је мишић, тако да овако пруже једну снагу и крепкост. Има доста витамина Б групе који утичу на метаболизам, штите нервни систем, такође пуно антиоксиданата, антиинфламаторних једињења, тако да свакако крепи сваког човека, пре свега спортиста“, додаје Тања Бакрач.

Ујутро је довољан један напитак да нас окрепи, па тек кад осетимо глад, у каснијим јутарњим часовима, требало би да поједемо храну која ће нам пружити континуирани извор енергије, пре свега сложене угљене хидрате, протеине ниске масноће и здраве масти, саветује нутриционисткиња. Треба имати у виду да свака храна која садржи просте шећере даје нам брз уплив енергије, али после тога следи пад.

Вечити проблем „сова“ и „шева“

Има људи којима одговара да проводе бесане ноћи и да спавају дању, то су такозвани људи сове. Међутим то се не сматра поремећајем, и када морају због обавеза да устану рано ујутру, овај Ди-Ес-Пе-Ес синдром (Delayed sleep phase syndrome) нестаје, објашњава професор Дилигенски.

„С тим што су ти ноћни типови доста креативни. Они, на пример, маса људи који су писци ноћу пишу или имају најбоље идеје да нешто ново створе и тако даље. Тако да није то само неки поремећај“, напомиње професор.

Ко се теже буди: мозак или желудац

Сматра се да је желудац продужени део мозга и све што се дешава у мозгу – емоције љутње или радости – истог момента реагује и желудац. Сам мозак, наравно, реагује у складу са ситуацијом у околини, такође и желудац, објашњава професор. Код хиперсензибилних људи посебно је осетљив желудац.

„Не можете да имате повишену киселину у желуцу, а да сте смирени. То је тешко. Или се нешто гризете и једете, практично имате неку велику сикрицију. И то је разлог, на пример, да ујутру тешко устајете, гледате да останете у кревету што дуже. Јер кад устане, суочавате се са суровом стварношћу и неким проблемима тешким и тако даље“, објашњава гост Јутарњег програма, проф. др Владимир Дилигенски.