Колико степени је довољно? Потрага за савршеном собном температуром

Половином 19. века немачки лекар Карл Вундерлих измерио је температуру око 25.000 људи и установио да је просек био 37º Ц. Ова цифра је од тада широко прихваћена. Међутим, нови подаци указују да то није у потпуности тачно. Телесна температура варира од особе до особе, а савремена истраживања показују да пол, метаболизам, хормони, активност, године и менструални циклус имају утицај.

Дакле, ако такве варијације треба узети у обзир, да ли постоји оптимална температура коју треба да одржавамо у својим домовима?

За земље са умереном или хладнијом климом, смернице Светске здравствене организације наводе да је собна температура од 18º Ц довољно безбедна да нас заштити од штетних ефеката хладноће. Боравак у хладном, влажном или промајном окружењу има негативне последице по физичко и ментално здравље, од погоршања астме и повећаног ризика од срчаних обољења, до анксиозности и депресије.

„Препознајемо да су здрави домови један од кључних грађевинских чинилаца за добро здравље. То значи да домови који су безбедни, удобни и топли помажу да заштитимо наше здравље и омогућава да становништво буде здраво и отпорно“, истиче Ребека Вилсон, виши специјалиста за јавно здравље Велса, организације која се залаже за промоцију повезаности између услова становања и здравља.

Резултати истраживања јавног здравља становника Велса из 2022. и 2023. открили су да су људи имали виши степен стреса или анксиозности у три месеца која су претходила зими због пораста трошкова грејања. Када је наступила хладноћа, више људи је подесило своје термостате на ниже температуре у својим домовима и одлучило да греје само одређене просторије, а не целу кућу – и уместо тога, окренули су се термофорима или ћебадима да би се угрејали.

„Зна се да су сви који живе у хладним домовима или су због сиромаштва принуђени да штеде погођени хладноћом. Али истраживање показује да постоје одређене групе становништва, као што су старији људи, деца и особе са инвалидитетом и здравственим проблемима, на које ово много више утиче“, напомиње Вилсонова.

Није добро ни превише топло

Исто тако и прегрејане просторије представљају здравствени ризик. Када тело очајнички покушава да се охлади значајно оптерећује срце и бубреге. Прегријавање такође може погоршати постојећа здравствена стања и негативно утицати на ментално здравље, уз утврђену везу од повећаног ризика од самоубиства.

Истраживања на глобалном нивоу су показала везу између изложености хладноћи и топлоти и смртности у 21. веку, при чему стручњаци позивају на већу свест јавности о неоптималним температурама као ризику по здравље. Ово постаје све већи проблем због климатских промена и дужег трајања и интензитета екстремних временских прилика.

Бебама хладније, старијима топлије

Бебе, мала деца и старији људи су такође посебно рањиви јер су мање способни за терморегулацију – што значи да су мање способни да одржавају основну телесну температуру балансирајући између загревања и губитка топлоте.

На пример, препоручена собна температура за бебе је нешто нижа од просечне, на 16-20º Ц. Ако се бебе прегреју, постоји ризик од синдрома изненадне смрти одојчади, па добротворна организација саветује да користите термометар за мерење температуре у просторији, али и да проверите бебу тако што ћете опипати задњи део врата и груди да видите да ли су вруће или знојне.

Просечна телесна температура новорођенчета или малог детета је нешто виша од старијег детета или одрасле особе, обично између 36,5 и 37,5º Ц. То је зато што је њихов метаболизам активнији, а површина тела већа у односу на телесну тежину. Како се њихова тела боре са терморегулацијом, потребно им је дуже да се зноје, па њихова тела задржавају више топлоте.

Старијим људима, с друге стране, може бити потребно да им домови буду мало топлија јер обично имају нижу телесну температуру у мировању у поређењу са младим одраслима. Брзина метаболизма се смањује са годинама, што значи да је телима старијих људи теже да производе топлоту. Такође је већа вероватноћа да ће узимати лекове или да болују од хроничних болести – те и једно и друго може утицати на способност тела за терморегулацију. Дијабетес, на пример, може спречити нормалан проток крви како би обезбедио топлоту. Чак и мало хладнији домови на 18º Ц могу довести до хипотермије.

Једна студија је пратила физичке перформансе старијих жена између 70 и 95 година у умерено хладном окружењу на 15º Ц и топлијем на 25º Ц. Резултати су показали да се њихова физичка способност значајно погоршала у року од 45 минута на нижој температури – наглашавајући потенцијалне безбедносне ризике за старије одрасле особе које живе самостално, као што су проблеми са равнотежом и повећан ризик од пада.

Жене и мушкарци – коме је теже угодити

Мушкарци и жене такође имају биолошке и хормонске разлике, па ће се и њихова осетљивост на вишу или нижу температуру разликовати. Жене обично имају више масти између коже и мишића, тако да док се органи одржавају топлим, то спречава топлоту да допре до коже и екстремитета (руке, стопала и врх носа). Једно истраживање је показало да су женске руке биле скоро 3º Ц хладније од мушких када су биле изложене хладноћи – што можда објашњава одакле потиче фраза „хладне руке, топло срце“.

Менструални циклус такође има важну улогу, јер температура језгра тела варира током циклуса, достижући највишу тачку у лутеалној фази након овулације. А трудноћа и хормонски контрацептиви који садрже прогестерон такође могу повећати температуру језгра. Међутим, како су жене обично ниже грађе и имају нижу стопу метаболизма у мировању од мушкараца, што смањује производњу топлоте када су изложене хладноћи, њима је хладније, упркос томе што имају вишу телесну температуру.

Степен варијације топлотног комфора између мушкараца и жена је споран. Док нека истраживања показују да је маргинална, једна студија из Финске указује да би могла бити значајнија.

Узмимо, на пример, канцеларијско окружење. Иако је мало вероватно да постоји температура која свима одговара због наше индивидуалне терморегулације, свеукупно истраживање је показало да су жене често биле незадовољне собном температуром, осећајући да им је хладније или топлије него мушкарцима. Друга студија канцеларијских температура у Јапану показала је разлику од 3,1º Ц у неутралној температури између жена и мушкараца.

Одржавање одговарајуће температуре на радном месту је кључно и за здравље и за продуктивност. Топлотни стрес може смањити физички радни капацитет као и моторичке и когнитивне перформансе, а радници – и на отвореном и у лоше изолованим пословним зградама – изложени хладном окружењу могу бити изложени ризику од повреда, стреса од хладноће и болести.

Идеална температура за спавање

Исто тако, постизање оптималне телесне температуре можда није предуслов за квалитатан сан, истиче Бил Висден, стручњак за спавање и директор Института за истраживање деменције на Империјал колеџу у Лондону, „али би свакао помогло".

Сан је, додаје, „временски повезан са циркадијалним ритмом основне телесне температуре и температуре коже“. Другим речима, неколико сати пре него што одемо на спавање, наша основна телесна температура почиње да се смањује када се производи мелатонин, хормон који регулише циклус спавања. Телесна температура наставља да пада током целе ноћи достижући најнижу тачку у раним јутарњим сатима пре него што се постепено загрева како јутро напредује.

Једна ствар која нам може помоћи да заспимо је „ефекат топле купке“. „Радили смо физиолошке експерименте са мишевима и открили да ако загрејете кожу, то шаље сигнале хипоталамусу у бази мозга – и то покреће индукцију сна и хлађење тела.“

Дакле, стављање под дебели покривач ноћу може помоћи телу да се припреми за дуже епизоде сна или дубљи сан.

Али ако пак брзо заспите, идеална температура у соби је између 16-18º Ц. Док старијим особама може да прија спавање у просторији која је пар степени топлија, боравак у соби која је превише топла може узроковати лош квалитет сна. Ово може довести до буђења током целе ноћи, као и до недостатка РЕМ фазе сна – најмирније фазе сна.

„Уколико нам је претопло током спавања, то је јако лоше. То је баш као и бука. Ако вам је вруће док спавате то стимулише сензорну перцепцију и буди вас", објашњава Висден.

На крају, иако можемо да се руководимо истраживањем, чини се да је можда немогуће пронаћи оптималну температуру која ће задовољити све. Од узраста до пола, хормона до метаболизма, постоји много фактора који утичу на то да ли више волите топлију или хладнију собу.

Зато се битка за управљање термостатом наставља.