Да ли супружник заиста треба да нам буде и најбољи пријатељ

Веровање да би партнер требало да буде наш најбољи пријатељ постало је опште место, посебно на друштвеним мрежама. Није необично тражити романтичног партнера који испуњава више од улоге супружника, ко-родитеља или љубавника, сматра др Александра Соломон, клинички психолог и водитељ подкаста “Reimagining Love”.

„Желимо некога ко нас прихвата и жели”, каже др Соломон. „Па, то је иста проклета ствар коју желимо у нашим пријатељствима. Заиста жудимо за истим осећајем афинитета и дивљења.”

Али да ли је неразумно очекивати да вам партнер у кревету буде најбољи пријатељ или је то највиши облик интимности?

Улога супружника која се стално мења

Историјски гледано, то је релативно нов приступ романтичним везама, напомиње Ели Џеј Финкел, социјални психолог и аутор књиге Брак на све или ништа: како функционишу најбољи бракови.
До средине 1800-их, брак се углавном сводио на то да се осигура да партнери задовоље своје основне потребе (као што су храна и склониште) – оно што др Финкел назива „прагматичном ером“.

Између 1850. и 1965. брак је ушао у „еру засновану на љубави“ – у којој су примарне функције односа биле љубав и дружење. Од тада смо у „самоизражајној” ери – у којој брак није само љубав, већ и лични раст.

„Брачни однос преузима све већу одговорност за наше друштвене и психолошке потребе“, истиче др Финкел.

Како поставити реална очекивања

Да ли је добро или лоше што многи људи сада очекују да ће њихове романтичне везе испунити толико улога у њиховим животима? На крају крајева, то зависи од тога „да ли ваша веза то може да оствари“, наводи др Финкел, који је такође ко-домаћин подкаста “Love Factuaally“.

Додаје да се увек „одушеви” када људи кажу да желе да њихови романтични партнери буду и њихови најбољи пријатељи. Али ипак им предлаже да размотре: Постоје ли нека друга очекивања којих би могли да се одрекну? На пример, зар није претерано очекивати да ваш партнер буде ко-извршни директор домаћинства, да подели бригу о деци, да буде ваш искључиви сексуални партнер и да вам буде најбољи пријатељ.

„Не желим да звучим као закерало“, каже др Финкел. „Само желим да људи буду свесни да свако додатно очекивање које стављају на своју везу доноси прилику за повећану блискост – и долази са додатним ризиком да ће се веза покварити под тежином тих очекивања.“

Предложио је да се део тог притиска ослободи. Можете ли се ослонити на друге пријатеље за емоционалну подршку? Да ли вам одговара што сте емотивно блиски са својим партнером, али да вам није неопходно да имате најзачињенији интимни живот заједно?

Докторка Соломон верује да пријатељство, посебно најбоље пријатељство, није предуслов за дуготрајну интимност. Али ни то не боли, додаје.

То што волите код свог супружника – што му се дивите, што је духовит, што делите његов поглед на свет и једноставно вам је забавно када сте заједно – може да „ублажи“ друге изазове у вези са којима би се пар могао суочити, наглашава др Соломон.

Али признаје да, иако обожава свог 26-годишњег мужа, он није њен најбољи пријатељ. „Моја најбоља другарица се зове Али и живи у Сијетлу. Она је то од наше 10. године."

На крају, одржавање тесне романтичне везе може се свести на управљање очекивањима и јасно разговарање о њима, истиче Адам Фишер, председник одељења Америчког психолошког удружења за психологију парова и породице.

Др Фишер је имао ментора који је брак и везе описивао као најбоље пријатељство плус секс. Иако мисли да је то један „веома одржив“ приступ вези, додаје да он никако није једини.

„Паровима је потребна нека врста 'лепка' – посвећеност, заједничке вредности, секс, финансије – нешто", али то не мора да буде пријатељство.

Неки пак одустају од парадигме партнера у кревету као најбољег пријатеља. Сматрају да стављамо превише очекивања и одговорности на наше партнере. Не желе да да им партнер буде 'све и свја', нити они њему.