За полазак у вртић треба да се припреме и деца и родитељи

Полазак у вртиће први је већи изазов са којим се суочавају родитељи и деца. Тренутно је у току упис, а док не крену у вртић сви ће се на неки начин припремати за полазак. Како да децу припремимо за ову велику промену њихове рутине, али и на одвајање од родитеља, за РТС је говорила Јована Стојковић психолог и психотерапеут.

Родитељи и малишани углавном се припремају за полазак у вртић тако што купују ранчеве, одећу, патофонице и друге ситнице. Мање се обраћа пажња на ону битнију припрему – психолошку.

Како да се припреме деца за вртић, али и родитељи објашњава Јована Стојковић, психолог и психотерапеут.

Како да дете прихвати вртић као нешто позитивно?

– Под број један, морамо обратити пажњу ког је узраста дете, ако је дете око треће године негде је то више кроз игру и кроз неки вид адаптације. Најчешће већи проблем имају родитељи и они несвесно пренесу ту бојажљивост и страх на дете тако да мислим да је много битнија адаптација како ћемо представити то детету од стране родитеља, него само дете. Дете може имати страх, наравно од непознате средине и тако даље, али оно што мислим да је родитељима веома битно је да знају је да је сасвим нормално да плаче јер то значи да су створили код детета тај сигурни образац о везивању, који је врло битан за изградњу самопоуздања и данас, сутра неких других односа у животу.

Много зависи од тога како се родитељи поставе у целој причи, како да се припреме?

– Треба да се припреме, то је и за њих нова ситуација. Биће плакања, али зато се и адаптација одвија постепено и самим тим се и зове неки вид прилагођавања. Уколико баш дете одбија после неких три до шест месеци и и даље има те тантруме, бацања и тако даље, онда је о-кеј потражити помоћ стручног лица да се види да ли је дете емотивно колико може бити емотивно социјално зрело у том добу, видети да ли да се мало одложи.

Када почети са причом о поласку у вртић?

– Може да се почне самим тим кад је дете званично уписано, да се оде до вртића, да се прошета, да дете „сними“ околину и све то кроз игру. Оно што је такође добар савет је да, рецимо, родитељи кажу детету: „Када будеш ручао или када будеш спавала ја ћу тада доћи по тебе.“ Деца не знају доста дуго да гледају на сат и онда им је то оријентација када ће се родитељ појавити.

Шта кад дете не жели да иде? Деца често не желе да уђу у вртић, неутешно плачу, како реаговати?

– Мислим да не треба одустати, али исто тако не треба ни угуравати. Најгоре је да нестанемо из видног поља детета, да такорећи побегнемо. Али, када смо дошли у вртић негде из праксе најчешће деца плачу онолико колико је родитељ ту. Оног тренутка када родитељ оде, плакање се можда настави још два-три минута и то је крај. Тако да дете треба брзински оставити уз пољубац, загрљај, „мама, тата ће доћи“ и то је то, без неког превеликог објашњавања, јер онда само настављамо и више фрустрирамо дете.