Бебе почињу да усвајају вештину говора много раније него што се мислило

Недавна студија истраживача са Универзитета у Сиднеју, објављена у Developmental Science, показује да овај невероватан процес усвајања језика почиње већ у доби од четири месеца, што разбија старо уверење да бебе уче ове обрасце тек након што се прилагоде свом матерњем језику између шест и 12 месеци старости.

Ови налази такође дају прилику да се на адекватан начин подрже деца која су у ризику од развојног кашњења.

Сортирање звукова

До свог првог рођендана, бебе већ имају фино подешене уши за звуке матерњег језика кроз процес који се назива перцептивно подешавање. Њихов мозак сортира низ звукова како би се фокусирао на оне који су најважнији.

Али у првих шест месеци, бебе могу да разликују звукове језика које никада нису чуле. На пример, могли би да разликују одређене контрасте на хиндију које не изговарају одрасли говорници њиховог матерњег језика или да идентификују јединствене тонове на мандаринском, чак и ако одрастају у домаћинству у којем се говори други језик.

Ова невероватна способност не траје вечно. Између шест и 12 месеци, бебе почињу да сужавају фокус на звукове које најчешће чују. За самогласнике, ово фино подешавање почиње око шест месеци, док сугласници следе након приближно десет месеци.

Бебе зумирају звукове који су важни, као што је разлика између 'р' и 'л', док губе осетљивост на звукове које не чују редовно.

До сада су истраживачи мислили да је овај процес сужавања потребан како би бебе почеле да уче сложеније језичке вештине, као што је откривање да се „б“ и „д“ разликују јер се један прави уснама, а други врхом језика.

Међутим, поменута студија је показала да бебе од четири месеца већ уче како се физички стварају звукови, много пре него што ово сужавање почне.

Учење мини језика

Замислите да слушате некога како говори језик који не знате. Чак и ако не разумете речи, можда ћете приметити како се њихове усне или језик померају. Ово могу да ураде и четворомесечне бебе.

Да би то показали, научници су спровели експеримент са 34 бебе, узраста од четири до шест месеци. Направили су игру „подударање узорка“ користећи два направљена мини-језика.

Један језик је имао речи са усненим самогласницима (п, б, м), док је други користио зубне (т, д, ц, с, з). Свака реч била је упарена са сликом из цртаног филма – медуза за речи на усненим и рак за речи са зубним. Снимак речи је пуштен у исто време када је приказана њена упарена слика.

Ове слике су помогле да се увиди да ли бебе могу да повежу сваки мини-језик са тачном сликом.

Након што су бебе научиле ове мини-језике и њихове парове слика, уместо да чују речи, гледали су видео-снимке лица особе које изговара нове речи из истих мини-језика али без звука.

На неким видео-снимцима лице је одговарало цртаном филму који су раније научили. У другима, није. Затим је праћено колико дуго су бебе гледале видео записе – уобичајена метода коју истраживачи користе да виде шта привлачи њихову пажњу.

Бебе иначе дуже гледају на ствари које их изненађују или занимају, а краће на ствари које су им познате, што истраживачима помаже да разумеју како обрађују и препознају оно што виде.

Резултати су били јасни: бебе су значајно дуже гледале видео-снимке на којима је лице одговарало ономе што су научиле. Ово је показало да раније нису само пасивно слушали – оне су активно училе правила мини-језика и повезивали то знање са оним што су видели.

Повезивање тачака

Једноставно речено, то значи да четворомесечне бебе могу да повежу тачке између звука и вида. Ова рана способност уочавања образаца у томе како настају звукови је основа за касније учење језика. Као да њихови мозгови већ постављају темеље за изговарање првих речи.

Ово откриће мења оно што се мислило о раном учењу језика беба и указује да бебе почињу да откривају обрасце са четири месеца, много пре него што почну да се перцептивно прилагођавају звуцима свог матерњег језика између шест и 12 месеци.

Ови налази отварају неколико занимљивих питања. На пример, како одрастање у двојезичном дому утиче на ову способност? Да ли би бебе могле да искористе ову вештину да науче обрасце на потпуно новим језицима? Научници ће наставити да истражују ова питања и откривају начине на које мозак беба поставља сцену за учење једне од најсложенијих људских вештина: језика.